ZRENJANIN – Svetlana Stupar, Katarina Kojčić, Milan Malinić i Slobodan Stepanov, bivši zaposleni u zrenjaninskom „Dimničaru“, preko pravnog zastupnika, advokata Miloša Nikolića, podneli su Privrednom sudu u Zrenjaninu zahtev za otvaranje stečaja u bivšem preduzeću. Sudija Radomir Radojčić taj zahtev je odbio jer nisu ispunjeni svi uslovi, a posebno zato što nije uplaćen avans.
Ovi radnici, kojima je njihovo bivše preduzeće ostalo dužno, nadali su se da će avans uplatiti Agencija za privatizaciju koja je praktično vlasnik „Dimničara“ posle poništene privatizacije i nekoliko bezuspešnih pokušaja prodaje, i na taj način okončati agoniju preduzeća koje je godinama ni na nebu ni na zemlji , ili – niti živi, niti mre. I da će kroz stečaj i prodaju imovine od koje je praktično ostala samo zgrada u Daničićevoj ulici i oni naplatiti bar deo duga.
„Dimničar“, odnosno 70 odsto njegovog kapitala, kupio je za 7,2 miliona dinara krajem 2007. godine Zrenjaninac Jovan Popović. Preduzeće je imalo 24 radnika i čistilo odžake u gradu i okolini. No, ideja novog vlasnika je bila da se odžačarina kao obavezna stavka nađe na računima objedinjene naplate i da 108 dinara mesečno plaćaju svi Zrenjaninci. Posle ogromnog revolta javnosti, dimničarina je ukinuta a privatizacija raskinuta, zbog navodno neispunjenih uslova iz ugovora.
Od 2010. godine „Dimničar“ je praktično prestao da postoji, osim što je i dalje upisano u privredni registar i što je iza njega ostalo dugova i poverilaca, među kojima je i bivši vlasnik Popović. „Dimničarom“ upravlja Milica Bogunović, kao poverenik Agencije za privatizaciju. Prošle godine pokušana je još jedna prodaja, ali zaintresovanih nije bilo.
Bivši radnici, zahtevom za otvaranje stečaja, pokušali su da animiraju državu da konačno reši status preduzeća koje praktično ne postoji, rasproda preostalu imovinu i namiri bar deo dugova. To im ovoga puta nije pošlo za rukom, a zgrada „Dimničara“ u strogom centru grada, jedina preostala imovina nekad ugledne firme, ostaje da skuplja paučinu i gomila đubre ispred kapije, kao simbol zamršenosti propisa i neefikasnosti države i njenih institucija.