CRNI PETAK: Ovo treba da znate – carinjenje robe kupljene na popustu
Većina medija se krajem novembra, prateći interesovanje javnosti, bavi temom tradicionalnih popusta na takozvani „Crni petak“. Tada većina trgovaca u zemlji i inostranstvu značajno smanjuje cene proizvoda. „Crni petak“ je ujedno i razlog zbog čega sve veći broj ljudi baš u to vreme kupuje robu neposredno, odlazeći u šoping ture u okolne zemlje ili preko […]
Većina medija se krajem novembra, prateći interesovanje javnosti, bavi temom tradicionalnih popusta na takozvani „Crni petak“. Tada većina trgovaca u zemlji i inostranstvu značajno smanjuje cene proizvoda. „Crni petak“ je ujedno i razlog zbog čega sve veći broj ljudi baš u to vreme kupuje robu neposredno, odlazeći u šoping ture u okolne zemlje ili preko interneta.
Uoči još jednog „Crnog petka“, koji nas očekuje za svega dva dana, carinski službenici spremno dočekuju kako povećan broj pošiljaka, tako i pojačani promet putnika na graničnim prelazima.
U vreme velikih popusta uvek se postavlja pitanje ima li smisla uputiti se u susedne zemlje radi posete šoping centrima koji najavljuju popuste i do 80 odsto. A, pri tom, postoji i mogućnost povraćaja PDV na kupljenu robu.
Ne treba, međutim, zaboraviti da državljani Srbije bez uvoznih dažbina u zemlju mogu da unesu robu u vrednosti do 100 evra. Za onu čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, dažbine u iznosu od 10 odsto carine i 20 odsto PDV, mogu se platiti u tzv. skraćenom postupku na samoj granici.
Susedne zemlje raj za šoping
Naši građani najčešće u šoping ture odlaze u susedne zemlje. Tada koriste prednost povraćaja PDV u tim zemljama. Time je cena proizvoda koji nabavljaju još povoljnija.
– Potpuno je prirodno da ljudi požele da iskoriste mogućnost velikih popusta tokom akcije „Crni petak“, koja je popularna u susednim zemljama. Samo ne treba da zaborave na važeće propise u putničkom prometu. Ove propise naša služba dosledno sprovodi – kaže šef carinske ispostave Horgoš Budimir Zagorac.
Zagorac dodaje da je, zahvaljujući saradnji sa susednom administracijom, nakon povraćaja PDV, vrednost robe koju su putnici nabavili poznata svim službama koje rade na granici. Time je prostor za zloupotrebe i neprijavljivanje sveden na minimum.
Da bi se izbegle neprijatnosti i eventualno nezadovoljstvo zbog obračuna uvoznih dažbina, u Upravi carina putnike savetuju da se pre puta detaljno informišu o svojim pravima i obavezama. To mogu da učine i posetom sajtu carinske službe. Aktuelni propisi su detaljno opisani u brošuri „Vodič za putnike“.
Nama najbliže Mađarska, Austrija i Rumunija, u koje građani odlaze u šoping, imaju različit pristup povraćaju PDV. A granični prelazi koji zbog predstojećih popusta mogu osetiti pojačan promet putnika su Horgoš, Kelebija, Batrovci, Vatin… Kao i manji prelazi u njihovoj blizini.
Milioni ljudi se odlučuju za kupovinu preko interneta
Milioni ljudi širom sveta odlučuju se toga dana na drugačiji vid kupovine, odnosno za kupovinu preko interneta. Zbog toga se, neposredno posle dana kada su popusti aktuelni, očekuje i povećani broj poštanskih pošiljaka koji pristiže u zemlju. Zahvaljujući internetu, a u želji da uštede, na ovaj način kupovine odlučiće se i veliki broj naših građana. Šta, međutim, oni treba da znaju kada sednu za računar i počnu da naručuju robu preko poznatih internet sajtova za kupovinu poput Aliexpress, Ebay, Amazon?
Poznato je da se za pošiljke čija je sadržina roba kupljena putem interneta, a čija je vrednost veća od 50 evra, plaćaju i carina i PDV. Pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a. I to u iznosu od 20 odsto. Treba takođe znati da se sva roba koja se naručuje online carini po jedinstvenoj carinskoj stopi. Ona iznosi 10 odsto na utvrđenu carinsku osnovicu.
Dešava se da u poštanskom carinjenju dođe do nesporazuma. Pre svega zbog nedovoljne informisanosti onih koji kupuju preko interneta. Iz toga onda najčešće poističe nezadovoljstvo. A da bi se to sprečilo, pitali smo šefa carinske ispostave Pošta Beograd Slobodana Markovića šta su najveći izazovi pri carinjenju poštanskih pošiljaka.
– U 90 odsto slučajeva se događa da pošiljke kupljene preko interneta pristižu bez prateće fakture. A na osnovu te fakture može da se ustanovi vrednost robe. Carinski službenici, osim navedene vrednosti, odnosno računa, za utvrđivanje carinske vrednosti koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe – ističe Marković.
On dodaje da bi prilikom kupovine preko interneta trebalo insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku. Jer, kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe.
Faktura uz pošiljku
Dešava se i da roba bude kupljena na popustima i akcijama koje više ne postoje u trenutku kada roba pristigne na carinjenje. Ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da se dogodi da osnovica za carinjenje bude viša. Jer, u datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne. Ukoliko se carinska osnovica utvrđuje nakon isteka takvih akcija, kada su cene roba vraćene na veći iznos, obračun zaista može biti veći od stvarno plaćene cene.
Zbog toga u carinskoj službi savetuju da građani pre izmirivanja carinskog duga zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid. I na njega, ukoliko imaju primedbe, mogu da ulože prigovor.
Detaljne informacije o carinjenju poštanskih pošiljaka možete pogledati na sajtu Uprave carina.