Zrenjaninka učesnik evropskog projekta CARISMAND

U timu psihologa i sociologa Univerziteta u Novom Sadu, koji su učestvovali u radu trogodišnjeg evropskog projekta CARISMAND bila je i Zrenjaninka Ivana Jakovljev.

Završna konferencija projekta, u kojem je pored 18 evropskih institucija učestvovao i Univerzitet u Novom Sadu, održana je u Firenci 18. i 19. septembra. Sa Zrenjaninkom Ivanom Jakovljev, koja je bila u timu novosadskog Univerziteta , razgovarali smo o ovom projektu.

Nakon poplava 2014. godine, naučnici iz Srbije su dobili priliku da se priključe CARISMAND projektu, čiji je osnovni cilj bio da se identifikuju kulturni faktori relevantni za prevenciju, regovanje i oporavak od različitih katastrofa i da se ispita kako se ovi faktori mogu koristiti za unapređivanje postojećih zakona i procedura u kriznom menadžmentu, kaže Ivana Jakovljev, i ističe da je uloga psihologa i sociologa u ovakvim projektima izuzetno važna, jer različiti individualni i kulturni faktori oblikuju naše ponašanje u kriznim situacijama.
-Ljudi veoma često ne procenjuju rizik objektivno. Na primer, rizik od drumske saobraćajne nesreće je daleko veći od rizika da poginete pri padu aviona, ali ljudi se najčešće mnogo više boje da uđu u avion, nego u automobile – ističe naša sagovornica, uz napomenu da sve to utiče na ponašanje ljudi.

-Dok će mnogi izbegavati let avionom, pogrešna procena niskog rizika od nesreće u drumskom saobraćaju dovodi do toga da se ljudi nemarno ponašaju, odnosno voze neprilagođenom brzinom, koriste mobilni telefon tokom vožnje ili voze pod dejstvom alkohola. Na isti način, ljudi se mnogo više boje terorističkog napada, a istovremeno grade kuće na rizičnim terenima, koje stradaju u prirodnim nepogodama, koje su mnogo češće. Kulturni faktori kao što su stavovi, uverenja, običaji, verska ubeđenja, takođe, oblikuju naše ponašanje. Ako ljudi nemaju poverenja u državne organe, neće slušati uputstva koja od njih dolaze, na primer, odbijaće evakuaciju tokom katastrofe. Ali s druge strane, ako postoji previsoki nivo poverenja u državu, ljudi neće preduzimati individualne preventivne radnje, poput osiguravanja lične imovine, već će verovati da ih država može u potpunosti zaštiti od elementarnih nepogoda, što nije slučaj. Cilj ovog projekta je upravo bio ispitati ovakve faktore i njihov uticaj na ponašanje ljudi i doći do rešenja kako se oni mogu koristiti da se unapredi prevencija od katastrofa, smanji nastala šteta i broj žrtava ako do katastrofe dođe, kao i ubrza i poboljša oporavak zajednice nakon što se katastrofa desila – naglašava Jakovljev, uz opasku da su se u radnu na CARISMAND projektu stručnjaci bavili širokim spektrom tema u kontekstu kriznog menadžmenta – od prava građana u kontekstu katastrofa, do uloge medija i društvenih mreža u ovim situacijama.

-Setimo se poplava 2014. godine, u Srbiji je glavni način razmene informacija u prvim danima bio Tviter, koji su počele da koriste i službe koje su učestvovale u evakuaciji i zbrinjavanju ugroženih građana. Društvene mreže omogućavaju brzo deljenje informacija i njih svakim danom koristi sve više ljudi, te je potrebno naći način kako da se tako moćan resurs iskoristi za poboljšanje procedure u kriznom menadžmentu – napominje Jakovljev i ističe da je za neke grupe u zajednici efikasnije poslati poruku preko društvenih mreža, nego na nacionalnoj televiziji, ali je važno i ko poruku šalje.

-Nema svaka subkultura iste autoritete. Ako država želi da podigne svest o katastrofama i unapredi nivo pripreme kod građana, za neki deo društva će biti efikasnije ako poruku pošalje neka javna ličnost, nego ako to učini predstavnik države. Zbog toga se sve češće u različitim kampanjama angažuju poznati glumci ili pevači, koji su figure koje mogu značajnije da dopru do, na primer, mlađeg stanovništva – dodaje Jakovljev.

Na završnoj CARISMAND konferenciji na kojoj se okupilo više od 130 stručnjaka iz Evrope, predstavljen je finalni proizvod ovog projekta – CARISMAND Toolkit.
-Finalni proizvod predstavlja sveobuhvatnu bazu preporuka za ponašanje u toku kriznih situacija. Ono što je veoma korisno u ovoj bazi jeste što obuhvata preporuke za različite vrste aktera: za donosioce odluka, za praktičare u kriznom menadžmentu i za građane, specifične preporuke za različite vrste katastrofa (poplave, zemljotrese, terorizam i slično), ali i za posebne faze katastrofa – od prevencije, preko samog reagovanja ako se katastrofa desi, do najboljih strategija u fazi oporavka. Na taj način, ljudi mogu da dođu do veoma specifičnih informacija koje su važne za kulturni kontekst u kom oni žive. S obzirom da se u Srbiji, nakon poplava iz 2014. godine, podigla svest o važnosti unapređivanja regulativa u kontekstu katastrofa, dostupnost ovakvog znanja će, verujem, biti veoma korisno velikom broju ljudi u našoj državi – zaključuje Jakovljev.

CARISMAND Toolkit biće plasiran u oktobru, a sve informacije mogu se naći na zvaničnoj veb stranici konferencije www.carismand.eu