Zrenjaninci pozdravili humanitarca Arna Gujona burnim aplauzom
Francuski humanitarac Arno Gujon, autorka knjige „Zvezdobrojci“ Aleksandra Ninković Tašić i voditelj Aleksandar Gajšek gostovali su u Zrenjaninu. Oni su se predstavili na književnoj večeri pod nazivom „U potrazi za smislom“, održanoj sinoć u prepunoj Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu. Ima li važnijeg zadatka u našim života od traganja za smislom, zapitao se […]
Francuski humanitarac Arno Gujon, autorka knjige „Zvezdobrojci“ Aleksandra Ninković Tašić i voditelj Aleksandar Gajšek gostovali su u Zrenjaninu. Oni su se predstavili na književnoj večeri pod nazivom „U potrazi za smislom“, održanoj sinoć u prepunoj Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu.
Ima li važnijeg zadatka u našim života od traganja za smislom, zapitao se u uvodnoj besedi Aleksandar Gajšek, voditelj kultne emisije „Agape“ i autor istoimenog knjiškog serijala. On je prisutnima, kroz nekoliko životnih, naizgled slučajnih i malih događaja, ukazao na neizbrisiv trag koji je u srpskom društvu ostavio akademik Vladeta Jerotić, lekar, neuropsihijatar, ali i književnik, publicista i vrstan besednik, mislilac, čije pouke i poruke i danas žive svoju svovremenost.
Frenetičnim aplauzom Zrenjaninci su dočekali predstavljanje Arnoa Gujona, osnivača i čelnika francuske nevladine organizacije „Solidarnost za Kosovo“, o čijem humanitarnom radu se u Srbiji gotovo sve zna. On je ovom prilikom razotkrio kako je, još kao dečak, uprkos žestokoj i jednosmernoj antisrpskoj propagandi u njegovoj rodnoj zemlji, shvatio da je srpski narod nepravedno označen kao agresorski.
– Mnogima je čudno, pa i ljudima u Srbiji, kako je jedan mladi Francuz, od 19 godina, rešio da dođe u Srbiju, da pomaže Srbima na Kosovu i nakon toga poveže svoju sudbinu sa sudbinom Srba i preseli se u Srbiju. Rođenjem nisam bio predodređen za to, rođen sam u Grenoblu, u malom alpskom gradiću u kojem nema srpske zajednice, a ja nisam imao ni porodičnih ni prijateljskih veza ni sa Srbima ni sa Srbijom. Gledajući unazad, sada vidim tri prekretnice u svom životu koje su me izvele na današnji put. Prva je bila 1999. godine, prilikom bombardovanja Srbije, kada sam imao 13 godina i kada su mediji u Francuskoj, i naši profesori i mnogi drugi, pričali pristrasnu priču o zlim ljudima na jednoj i dobrim na drugoj, o odgovornosti za sve nedaće samo na srpskom narodu. Zahvaljujući mom ocu, koji je pokušavao da razluči istinu od laži, moj brat, sestra i ja saznali smo da se Srbiji čini velika nepravda – podsetio se Gujon, svojih prvih spoznaja o nekoj njemu još uvek nepoznatoj zemlji, Srbiji.
Druga prekretnica, kako je kazao, bio je martovski pogrom 2004. godine na Kosovu. Tada su neki na zapadu počeli da shvataju da su Srbi žrtve, ali i dalje ništa nisu preduzimali.
– Moj stariji brat i ja, dva mladića iz Grenobla, tada smo krenuli u akciju. Napunili smo jedan mali kombi igračkama, školskim priborom i toplom odećom, da to odnesemo deci u izolovanim selima na Kosovu, da kažemo ljudima tamo da smo uz njih, da prenosimo istinu o njihovom životu po zapadnim zemljama. A onda je akcija počela da raste, da bi 2010. godine dostigli vrhunac, gde je pomoć išla šleperima, a organizovane su izložbe, tribine i druge akcije, radi širenja istine o položaju Srba na Kosovu – reči su Gujona, koji je upravo 2010. označio kao treću životnu prekretnicu, jer je tada, umesto unosne ponude kompanije „Loreal“ za stalno zaposlenje u Parizu, odabrao drugačiji, trnoviti životni put, i preseljenje u Srbiju.
Nije se pokajao i ponosan je na rezultate svoje humanitarne organizacije, koja je u međuvremenu dopremila desetine šlepera pomoći ugroženim Srbima, ali počela i da im pomaže u održivom opstanku, pri čemu se vrednosti raznih vrsta pomoći i donacija mere u milionima evra.
– Budućnost zavisi od naših malih koraka, koje pravimo svaki dan – poručio je na kraju Gujon, a koliko Zrenjaninci uviđaju značaj njegovog angažovanja i humanitarnog rada, sinoć je svedočio višeminutni aplauz kojim je nagrađeno njegovo izlaganje.
Treći učesnik književne večeri Aleksandra Ninković Tašić, autorka knjige „Zvezdobrojci“, govorila je o Mihajlu Pupinu, Nikoli Tesli i Milutinu Milankoviću, Srbima, velikanima nauke. Kao jedan od najvećih poznavalaca života i dela Mihajla Pupina, ona je podsetila na ulogu ovog velikana ne samo nauke, već i srpskog dobrotvora, koji je, mereno današnjim novcem, sa preko dve milijarde dolara pomogao Srbiju i srpski narod. Ali, on nikada ne ide sam, već uvek uz Teslu i Milankovića, kaže autorka, koja je Pupina i Teslu, ne slučajno, združila u jednu knjigu, jer su oni združeni bili i u životu. A ne sukobljeni, kako se plasiralo, zlurado i ko zna zašto, kroz hiljadu puta ponovljenu laž.
Na kraju zaključak da je Zrenjanincima priređeno književno veče sa nadahnutim učesnicima, koji su još dugo nakon završne besede imali prijatnu obavezu potpisivanja knjiga.
Organizator književne večeri bio je Zrenjaninac Dušan Juvanin, a voditeljka Marijana Vidić.
Pre književne večeri, u Plavom salonu Gradske kuće, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić priredio je prijem za Arna Gujona, Aleksandru Ninković Tašić i Aleksandra Gajšeka.