ZA MERE PODRŠKE DECI I PORODICI 120 MILIONA DINARA

ZRENJANIN – Nesporna je činjenica da se deci i njihovim pravima posvećuje sve veća pažnja, a neke teme poput nasilja u porodici, vršnjačkog nasilja ili zaštite dece od zloupotreba na društvenim mrežama dobile su prioritet.

Dosta se čini i u zaštiti prava na bezbednost dece u saobraćaju, gde se oko škola utvrđuje poseban režim, organizuju se edukacije. U javnosti je aktuelna i inicijativa da se onima koji ugroze dečji život izriču najstrože kazne, koje, da bi bile prihvaćene, iziskuju i promenu ustava.

U zrenjaninskoj Gradskoj upravi zaštitu prava deteta posmatraju prvenstveno kroz mere materijalne podrške, kako direktno deci, tako i porodici kao instituciji. I ta podrška je, kako kaže Olivera Lisica, načelnica odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Grada Zrenjanina, izražena praktično i pre nego što se dete rodi, poput podrške roditeljima u pokušajima vantelesne oplodnje. A za razne mere podrške deci i porodici grad direktno izdvaja 120 miliona dinara, posredno i znatno više.

– U budžetu Grada Zrenjanina za 2017. godinu planirana sredstva za mere populacione politike su jednokratna novčana pomoć za porodilje, sa prvim, drugim, trećim i svakim narednim detetom, sa područja Grada Zrenjanina. Zatim, paketi za novorođenčad, što znači da svako novorođeno dete dobija poklon čestitku, koja se može iskoristiti u apoteci. Zatim, početkom svake godine Grad Zrenjanin dodeljuje auto-sedišta za novorođene bebe. Regresiramo boravak, užinu i udžbenike za treće i svako naredno dete, regresiramo boravak sve dece u predškolskoj ustanovi, obezbeđujemo đačke torbe i školski pribor za sve đake prvake. Prošle godine smo krenuli sa uslugom – lični pratilac deteta, koja je namenjena deci koja imaju smetnje u razvoju. Sredstva obezbeđujemo i za učeničke i studentske stipendije i takođe vršimo nadoknadu troškova za putovanja za učenike osnovnih i srednjih škola, do mesta školovanja – kaže ona.

Olivera Lisica ističe da grad mnogo čini i na poboljšanju uslova školovanja dece sa gradske teritorije, pa je tako više školskih sala renovirano ili novoizgrađeno, a Zrenjanin je među najagilnijim sredinama u forsiranju dualnog obrazovanja kao značajnog faktora u povećanju šansi mladih za zaposlenje.

– Dečja prava se štite i poboljšanjem materijalnih uslova života, i mi tu vidimo svoju ulogu – zaključuje ona.

U Centru za socijalni rad grada Zrenjanina, pak, usmereni su na situacije kada preti ugrožavanje osnovnih prava deteta, ili su ona već povređena. Svetlana Grbo kaže da u situaciji kada je ugrožena bezbednost dece, centar ima nalog da postupa neodložno, i da preduzima mere zaštite najboljeg interesa dece, bez obzira da li deca imaju roditelje, ili ne.

– Centar ima ovlašćenje da u situacijama kada je ugrožena bezbednost i život deteta, donese rešenje o privremenom starateljstvu i preduzme hitne mere, odnosno neodložne mere i izmesti dete iz porodice i zbrine ga ukoliko se ugrožavanje bezbednosti deteta odvija u porodici. Ukoliko se dešava na bilo kojem drugom mestu i ukoliko postoje roditelji koji mogu da zaštite interese deteta, Centar je najčešće organ koji u postupcima učestvuje dajući nalaze, stručno mišljenje u pogledu procene, da li su, i u kojoj meri, ugrožena prava deteta – navodi ona.

Pri tome u Zrenjaninu nisu brojni slučajevi hitnih intervencija u zaštiti života i sugurnosti dece, tek nekih desetak godišnje. Ali, kako se radi o najosetljivijem sloju populacije, i pri stavu da je mnogo i samo jedan ugroženi dečji život, Centar za socijalni rad tu činjenicu ne izdvaja u pozitivnom kontekstu.

Na pitanje, kako na lokalu sarađuju institucije, kada treba zaštititi dete, čije su pravo ili egzistencija ugroženi, Svetlana Grbo smatra da je Zrenjanin sredina za primer.

– Postoji izuzetno visok stepen povezanosti, policije, Centra za socijalni rad i pravosudnih organa. Takođe i zdravstveni sektor, dispanzer i škole i predškolske ustanove, izuzetno dobro komuniciraju, posebno u situacijama kada se radi o tako delikatnoj i značajnoj ugroženosti prava deteta, kada je potrebno hitno postupanje.

A kakvo je stanje u pogledu zaštite dečjih prava sada u odnosu na prethodni period, Svetlana Grbo nema dilemu.

– Situacija je bolja nego ranije iz razloga što su predstavnici institucija u većoj meri edukovani i postoji bolja saradnja koja daje svoje efekte. Praktično, svaka institucija je fokusirana na svoj segment delovanja i postoji izuzetno dobra koordinacija i razmena informacija, što naravno doprinosi efikasnijoj zaštiti, svih lica, pre svega dece čija su prava ugrožena – ocenjuje Grbo.

Da ipak nije sve tako idilično, govori primer iz prošle godine, kada je usvajanje jednog zrenjaninskog mališana koji je prethodno bio više godina kod starateljke, napravilo veliku uzbunu i među građanstvom i među medijima. Drugi primer je optužni predlog koji je ovih dana Osnovni javni tužilac u Zrenjaninu podneo protiv jedne Zrenjaninke, zbog krivičnog dela koje je utvrđeno kao oduzimanje maloletnog lica. Ustvari, ona je u periodu od dva meseca, onemogućavala izvršenje pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog  suda u Zrenjaninu, kojom je određen način održavanja odnosa njenog deteta sa drugim roditeljem – ocem. I u tom slučaju u prvom planu trebalo bi da bude pravo deteta da ima kontakt sa oba roditelja.

Kao korak unazad može se smatrati činjenica da se u zrenjaninskoj kancelariji ombudsmana ranije jedan od zaštitnika građana bavio isključivo pravima dece, ali je takvo rešenje napušteno. Istina je i da nema jasno prepoznate nevladine organizacije u srednjem Banatu, koja se bavi pretežno dečjim pravima, za razliku od nekih drugih oblasti gde je prava gužva među NVO.

NAPOMENA: Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „Mreža 21“, koji finansira Evropska unija, a koji sprovodi Radio 021 iz Novog Sada, u saradnji sa portalom zrenjaninski.com!