U kakvim uslovima borave zrenjaninski učenici i nastavnici: Škole iz 19. za đake iz 21. veka

Naime, posle obilnih padavina koje su pale u toku letnjeg raspusta, krov i tavanica zgrade Tehničke škole su toliko oštećeni da je prostor postao nebezbedan za boravak i odvijanje nastave.

Ovaj objekat je, inače, bio problematičan poslednjih decenija i o njegovom zatvaranju bilo je reči u nekoliko navrata. Montažnog je tipa, izgrađen šezdesetih godina prošlog veka, od materijala sa velikom koncentracijom azbesta.

PROČITAJTE JOŠ: Alarmantna ogoljenost terena: Srednji Banat bez plana i rešenja za nedovoljnu pošumljenost

Sporadično se, u prethodnim decenijama, pričalo o gradnji nove zgrade. To se, naravno, nije dogodilo, kiša je zakatančila deo zgrade Tehničke škole, a nastava je prebačena u susedni školski objekat.

Povodom preseljenja, avgusta 2023. godine se oglasio gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura.

– Privremeno rešenje je da se nastava Tehničke škole održava u objektu srednje škole „Uroš Predić“. Problem sa objektom Tehničke škole je godinama poznat, ali od ovog trenutka počinjemo izradu projekta za novu zgradu, koja može biti na mestu stare – izjavio je tada Salapura i dodao da Grad Zrenjanin preduzima sve neophodne korake, u smislu nabavke za projektovanje nove zgrade.

Od tada je prošlo dve godine – niti je bilo nabavke, a ni slova od projekta. Niti ga iko više spominje, kao što se ne spominje ni izgradnja nove škole.

Srednjoškolaca je sve manje, HPTŠ „Uroš Predić“ godinama ne uspeva da popuni odeljenja, u zgradi ove škole prostora ima napretek, a poznato je da „gde gosti nisu besni, ni kuća nije tesna“. Posle dve godine više nije jasno ko je domaćin a ko gost, a samo zbog pritiska javnosti odustalo se od ideje da se škola „Uroš Predić“ rasformira.

Zašto vlast neće da priča o školama?

Tehnička škola je samo jedna od zrenjaninskih srednjoškolskih ustanova koje imaju problem sa zgradom i uslovima za normalno funkcionisanje nastave.

– Tri puta sam zvanično tražila da se, kao dopuna dnevnog reda, na sednici lokalnog parlamenta govori o stanju u zrenjaninskim školama. Mislim da je situacija takva da zahteva formiranje komisije koja bi utvrdila u kakvim uslovima nam se deca školuju. Ne znam da li je iko od onih koji su nadležni, pa i odbornika, obišao škole, i video kakvi su higijenski uslovi po školama. Đaci nam provode u školama po šest – sedam sati, pa je logično da se prostor u kom oni borave, ali u kom borave i profesori, nastavnici, učitelji i ostali zaposleni, osveži, obnovi i uredi. Nijednom nije bilo sluha za moju inicijativu, vladajuća većina je predlog glatko odbijala, bez rasprave. Kao da u tim školama nema nikog njihovog – kaže za portal zrenjaninski.com Olgica Rakić, odbornica Pokreta Promene u fokusu i profesorka u Elektrotehničkoj i građevinskoj školi „Nikola Tesla“.

Rakić dodaje i da ne razume zašto je formiranje komisije, koja bi utvrdila stanje u školama, toliki problem.

– Kad bi se utvrdilo stvarno stanje na terenu, to bi bio korak da se nešto i uradi u interesu svih. Valjda nam je svima stalo da đaci i zaposleni u školama rade u uslovima dostojnim ljudskog bića – ističe ona.

U Nacrtu Generalnog urbanističkog plana Zrenjanina, između ostalog, data je i analiza stanja javnih objekata, među njima i objekata namenjenih obrazovanju. U Zrenjaninu postoji devet srednjih škola od kojih osam imaju svoje objekte, a srednja škola „Jovan Trajković“ već 40 godina nema svoj prostor ni fiskulturnu salu.

Nastava se delom odvija u montažnom objektu koji je, kada je napravljen pre nekoliko decenija, trebalo da bude privremeno rešenje. Ova škola kao da je bila „nahoče“ svih vlasti u poslednjih sto godina. Na sajtu škole piše da se škola selila čak devet puta.

„Škola je, u zavisnosti od ratnih i nekih drugih prilika, menjala prostor i ambijent. Nastava se odvijala u velelepnim objektima, ali i u garaži Crvenog krsta, u parku Plankret, gde se neprestano, po pričanju akademika Pavla Ugrinova, osećao miris benzina, ulja, guma… Ali, nastava se nije prekidala. Jedna školska godina se odvijala u prostranoj šupi poznatog petrovgradskog krojača Slavka Vujina. U ‘učionicu’ je neprestano ulazila živina, a mirise perja zamenio je miris guma i benzina. Ali, nastava se nije prekidala“, navodi se na sajtu škole.

Ova škola je, naime, prinuđena da od 1983. godine koristi prostore koji se nalaze u Skerlićevoj ulici, sa upisanim pravom korišćenja od strane Zrenjaninske gimnazije, a više stotina učenika pohađa nastavu u dva područja rada u dve smene.

Srednja poljoprivredna škola nema fiskulturnu salu, piše u Nacrtu Generalnog urbanističkog plana grada Zrenjanina. Od svih srednjih škola u poslednjih pola veka samo je jedna dobila novi objekat. U pitanju je Medicinska škola, koja je izgrađena 2009. i opremljena po najsavremenijim standardima za to vreme.

Zgrade u kojima se danas nalaze Zrenjaninska gimnazija, Muzička škola „Josif Marinković“, Srednja poljoprivredna škola i Elektrotehnička i građevinska škola „Nikola Tesla“ datiraju iz 19. veka, dok je izgradnja objekta u kojem se danas nalazi Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola „Uroš Predić“ započeta 1914. godine.

– Škola u kojoj radim sagrađena je krajem 19. veka. Zbog svoje arhitektonske, kulturne i istorijske vrednosti, 1964. godine dobila je status spomenika kulture zaštićenog zakonom, a 1992. proglašena je za kulturno dobro. I umesto da se time ponosimo, kao što se ponosimo našim đacima koji dostojno predstavljaju školu i njeno ime na raznim takmičenjima, naša škola je, zbog bezbednosti, godinama ograđena žicom. Fasada otpada pa preti opasnost da se delovi obruše kako na đake tako i na prolaznike. Prema gradskom jezeru, škola je potpuno otvorena i nebezbedna, a sve bi rešila jedna „živa ograda“. O tome kako izgledaju školski toaleti, da ne govorim. U takvom su stanju da ih je nemoguće adekvatno održavati i takvi, nehigijenski, stalna su pretnja za izbijanje zaraze. Roditeljskim dinarom u školi se kupuje toalet papir, a dešava se da „tetkice“ sredstava za održavanje higijene u školi kupuju same – kaže profesorka Olgica Rakić.

Zrenjaninu nedostaje pet osnovnih škola

U osnovnim školama je situacija još teža. Jedno od pitanja koje se otvorilo u poslednjih godinu dana je pitanje nelegalno izgrađenih delova objekata u kojima se odvija nastava ili pomoćnih objekata koji su u upotrebi.

U Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“, koju pohađa blizu 700 učenika, poslednje tri zime nije bilo grejanja. Razloga za to je više, ali se prilikom pokušaja rešavanja problema otkrilo da se gasna kotlarnica nalazila u nelegalizovanom objektu. I to već duže vreme.

Deo zgrade Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ u Elemiru je zatvoren jer se urušava. Tom delu, koji đaci sada ne mogu da koriste, potrebna je ozbiljna rekonstrukcija i sanacija, ali od toga ništa bez prethodne legalizacije. Ozakonjenje je neophodno i da škola dobije novo, funkcionalno grejanje. Ova škola ima i izdvojeno odeljenje u Tarašu, a problem u toj seoskoj školi je neuslovna fiskulturna sala.

Fiskulturnu salu nema ni Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ i to od kada je počela sa radom. To nije jedina škola u kojoj đaci, čim zahladni, fizičko rade u prilagođenim učionicama. U 21. veku fiskulturna sala ne postoji ni u školama „Sonja Marinković“, „Servo Mihalj“ i Muzičkoj školi „Josif Marinković“. Salu nema ni škola u Belom Blatu.

U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ postoji problem ispunjenosti projektantskih standarda za školske objekte i nedostaju određeni sadržaji.

Zrenjaninu, prema analizi koju je uradila gradska vlast, nedostaje najmanje pet osnovnih škola. Postojeća mreža osnovnih škola nije zadovoljavajuća u smislu pešačke dostupnosti za radijus opsluživanja od 600 metara, što se zove „pešačko susedstvo“. Osnovne škole ne postoje u urbanističkim celinama „Berbersko-Bolnica“, „Dolja“, „Zeleno polje“ i u Mesnoj zajednici „Sonja Marinković“.

PROČITAJTE JOŠ: Iseljenje ALUZ-a: Revanšizam ili poslovna odluka rukovodstva Muzeja?

Poslednja izgrađena je Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ 1980. godine, a od „mlađih“ tu su i „Petar Petrović Njegoš“ (1973) i OŠ „Servo Mihalj“ u Mužlji, izgrađena 1972. godine. Škola „Vuk Karadžić“, koja je nastala prenamenom postojećeg objekta manjeg kapaciteta, datira iz 1880. godine, a „Sonja Marinković“ i „9. maj“ su iz 1904. godine. Najviše škola u gradu građeno je u periodu od 1960. do 1970. godine.

Sve škole su prinuđene da rade u dve smene zbog velikog broja odeljenja, jer nijedna svojim kapacitetima ne zadovoljava normative od 1 do 2,2 kvadrata učioničkog prostora po učeniku za rad u jednoj smeni.

I pored svega, u gradu se uopšte ne govori o izgradnji neke nove škole. Tako će đaci iz 21. veka, ako imaju sreće, učiti u zgradama iz 20. a ako su baš loše sreće, u zgradama iz 19. veka. 

Ova publikacija je finansirana uz podršku Slavko Ćuruvija fondacije.