Stigao zvaničan predlog: Nazvati dve ulice po velikom srpskom dobrotvoru
Predlog da se po jedna ulica u Melencima i Zrenjaninu nazove po čuvenom zvonolivcu i velikom dobrotvoru Savi Lozaniću, rođenom u Melencima, i zvanično je stigao zrenjaninskoj Gradskoj upravi. Kako saznaje portal zrenjaninski.com, predlog je podnela Međunarodna kulturna mreža „Projekat Rastko“, sa potpisom njenog predsednika Zorana Stefanovića iz Beograda. „Predlaže se Komisiji za […]
Predlog da se po jedna ulica u Melencima i Zrenjaninu nazove po čuvenom zvonolivcu i velikom dobrotvoru Savi Lozaniću, rođenom u Melencima, i zvanično je stigao zrenjaninskoj Gradskoj upravi.
Kako saznaje portal zrenjaninski.com, predlog je podnela Međunarodna kulturna mreža „Projekat Rastko“, sa potpisom njenog predsednika Zorana Stefanovića iz Beograda.
„Predlaže se Komisiji za utvrđivanje naziva ulica i trgova u Gradu Zrenjaninu da po jednu od ulica u Melencima i Zrenjaninu nazove po beogradskom zvonolivcu i velikom dobrotvoru Savi Lozaniću (Melenci, 1882. — Celje, 1952)“, navodi se u zaglavlju dopisa.
Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Kujundžije i zlatari u Velikom Bečkereku
U obrazloženju, podnosliac predloga ističe da ova inicijativa višestruko ispunjava načela iz gradske odluke o utvrđivanju naziva ulica i trgova u Gradu Zrenjaninu.
„To se vidi iz Lozanićeve biografije, koju ovde sumarno prilažemo. Rano ostavši siroče, Melenčanin Sava Lozanić kao dečak dolazi u Beograd. Tamo je decenijama radio da bi postao ugledni privrednik i član zajednice, vlasnik livnice „Merkur“. Bio je u osnivačkoj generaciji koja je utemeljila Kulturno–umetničko društvo „Abrašević“, kao i pevač u crkvenom horu. Bio je četiri godine učesnik Prvog svetskog rata u srpskoj vojsci“, navodi se u uvodnom delu obrazloženja.
Dalje se u obrazloženju ističe:
„Lozanić je između dva svetska rata napravio crkvena zvona za desetine srpskih crkava. To je činio da bi se nadomestila ona zvona koja je austrougarska vojska sistematski skinula i prelila u topovsku đulad i drugo oružje i ratno oruđe. Njegova zvona svojim „mekanim i toplim glasom“ odlikuju beogradske crkve, Dečane, Mileševu, Sarajevo, Cetinje… I danas širom nekadašnje Jugoslavije ova zvona iskazuju identitet srpske pravoslavne, ali i drugih vera (rimokatoličke i protestantske). Osim onih krajeva gde su u Drugom svetskom ratu i ratovima devedesetih srpske crkve iznova rušene, kao što su Jasenovac, Mostar, kosovsko–metohijske crkve“, navodi se u obrazloženju.
Materijalno pomagao ljudima u nevolji
Osim trajnog doprinosa našoj verskoj kulturi, Lozanić je još u ranom međuratnom periodu u narodu bio poznat kao „Majka Srbija“. On je, osim svojim radnicima, materijalno pomagao ljudima u nevolji kroz „Akciju pomoći nezaposlenim i bednim u Kraljevini Jugoslaviji – Zimska pomoć“. Pomagao je Središnjoj upravi Doma invalida, kao i kolegama zanatlijama kroz Prvu obućarsku zadrugu u bolesti i smrti (služila je svim zanatima). I direktno je pomagao siromašnim i bolesnim građanima, štićenicima Doma slepih u Zemunu, ali i horskim pevačima KUD „Abrašević“, fudbalskim igračima Beogradskog sportskog kluba (BSK), umetnicima… Bio je i veliki dobrotvor Srpske pravoslavne crkve.
U Drugom svetskom ratu nemačko bombardovanje Beograda je 6. aprila 1941. uništilo do temelja fabriku „Merkur“.
Važno je napomenuti da danas Srbija nema sopstvenu livnicu crkvenih zvona, već ih uvozimo iz Austrije, Nemačke, Rusije… Umeće i tajna srpskih zvona su posle Lozanića nestali.
„Zbog svega navedenog predlažemo da Zrenjanin i Melenci razmotre ovaj predlog i daju velikom dobrotvoru svog porekla po ulicu u oba naselja“, zaključuje se u dopisu, koji potpisuje Zoran Stefanović, predsednik Kulturne mreže „Projekat Rastko“.
Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.