ŠTA SRBIJI I NJENIM GRAĐANIMA DONOSI ČLANSTVO U EUROTRANSPLANTU

ZRENJANIN – Srbija je od pre nekoliko dana postala članica Eurotransplanta – istina na godinu dana. Za one građane Srbije, pa i Zrenjanina, koji čekaju na organ, članstvo u ovoj organizaciji znači mnogo. Za čitaoce portala zrenjaninski.com vest komentariše dr Jasmina Vujanov, koja je godinama u našem gradu angažovana na afirmisanju i promociji doniranja organa.

– Od 2010. Srbija je puno radila da bi postala članica Eurotransplanta – kaže dr Vujanov. – Eurotransplant je internacionalna organizacija koja povezuje donore sa primaocima organa. Postoji objedinjena lista čekanja za sve članice, Austriju, Belgiju, Holandiju, Nemačku, Luksemburg, Mađarsku, Hrvatsku, Sloveniju… Primenom etičkih i pravnih principa se obavlja distribucija organa, objašnjava Vujanov.

Članstvo u ovoj organizaciji, pre svega, donosi spašavanje života pacijenata koji nemaju drugu alternativu u lečenju, a zbog nedovoljno razvijene donorske mreže, najverovatnije neće dočekati obezbeđivanje organa koji je histopatološki podoban njima. Umrežavanjem sa ostalim članicama, smanjiće se liste čekanja, pacijenti će brže dobiti šansu za novi život, samim tim, smanjiće se troškovi lečenja takvih pacijenata.

Iako je vest obradovala mnoge, članstvo u Eurotransplantu donosi Srbiji i mnoge probleme.

– Pored nejedinstvenih lista čekanja i 150.000 potpisnika donorskih kartica, koliko Srbija ima trenutno, što je nedovoljno za članstvo u Eurotransplantu, jer je potrebno bar tri puta toliko, problem je i zastarela i nepotpuna oprema – objašnjava Vujanov. – Zato je Srbija izabrana na samo godinu dana i za to vreme moramo još mnogo toga da učinimo, dodaje ona.

A na pitanje šta moramo da uradimo, dr Vujanov napominje:

– Srbija mora da usaglasi rang liste, mora da prilagodi kriterijume sa kriterijumima Eurotransplanta, da formira transplantacione timove, da prilagodi Zakon o donatorstvu organa uvođenjem principa pretpostavljene saglasnosti… To znači da se mora menjati postojeći zakon po kom se potpisuje saglasnost na potencijalno davanje organa. Novim zakonom svi bi po rođenju bili potencijalni donori, osim onih koji potpišu poseban formular neprihvatanja eventualnog donorstva. I, naravno, potrebno je opremiti klinike. A najvažnije, potrebno je redovno, pravovremeno i tačno informisanje i edukacija građana o transplantaciji i doniranju organa, o Eurotransplantu, o pacijentima na listi čekanja, o problemima, o stručnosti i humanosti naših stručnjaka. Uvek napominjem da nikome od nas nije zagarantovano zdravlje, ali solidarnošću i humanošću jedni drugima možemo pomoći – ističe dr Vujanov.