• Srpska akademija nauka i umetnosti nagradila učenicu Tamaru Berkesel iz Zrenjanina

    Tamara Berkesel iz Zrenjanina dobila je nagradu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) kao jedan od 123 učenika srednjih škola iz Srbije koji su se istakli izuzetnim rezultatima postignutim na takmičenjima širom sveta.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Srpska akademija nauka i umetnosti nagradila učenicu Tamaru Berkesel iz Zrenjanina
    Foto: Privatna arhiva

     

    Tamara Berkesel je ovo veliko priznanje zaslužila osvajanjem zlatnih medalja iz hemije i biologije na međunarodnoj StemCo olimpijadi.

     

    Tamara je učenica drugog razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. U Zrenjaninu je, kao vukovac i đak generacije završila Osnovnu školu „Dr Jovan Cvijić“. U osmom razredu fiziku i hemiju je završila po IOP3 programu za darovite učenike.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Majka šestoro dece, Jelena Krnić iz Konaka, dobitnica republičkog priznanja „Milunka Savić“

     

    – Tokom svog osnovnog obrazovanja imala sam mnogo interesovanja, od glume, preko književnosti, pa konačno i do onoga što sam i izabrala kao svoj poziv – prirodnih nauka. Iako volim sve prirodne nauke, biologija i hemija ipak predstavljaju nešto posebno za mene u čemu pronalazim sebe i u čemu istinski uživam. U osnovnoj školi sam se takmičila iz biologije, hemije, fizike i matematike. Najzapaženije uspehe sam postigla na takmičenjima iz biologije i hemije, gde sam stizala do republičkog nivoa, a iz hemije imam u VII razredu osvojeno drugo mesto na republičkom takmičenju u kategoriji „Test i istraživački rad“ – počinje priču za portal zrenjaninski.com Tamara Berkesel.

     

    Ideju o nastavku školovanja u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu dobila je u osmom razredu.

     

    – Tragala sam za kvalitetnim obrazovanjem koje bi bilo fokusirano na nauke koje me zanimaju – biologiju i hemiju, a kada sam saznala da u ovoj gimnaziji postoji specijalni smer na kome je fokus upravo na tome, bila sam sigurna da je to škola o kojoj sam oduvek sanjala – kaže naša sagovornica.

     

    Sada je učenica drugog razreda smera Učenici sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju baš u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“.

     

    – U početku je bilo veoma izazovno otići u drugi grad i živeti u domu učenika sa ljudima koje ranije nisam poznavala, kao i prilagoditi se novoj organizaciji nastave. Nastava biologije i hemije na ovom smeru održava se na Prirodno-matematičkom fakultetu i to u blok nastavi jednom nedeljno, a nastava ostalih predmeta održava se u školi. Prvi razred sam završila skroz odličnim uspehom i mogu reći da sam se uspešno prilagodila na novonastale okolnosti i da sam veoma zadovoljna svojim izborom. Često kažem, osećam se kao da živim svoj san – ističe Tamara.

     

    Kao i u osnovnoj, Tamara je i u srednjoj školi nastavila sa takmičarskom karijerom iz biologije i hemije.

     

    – Od zapaženih uspeha iz prvog razreda istakla bih učešće na republičkom nivou iz oba predmeta, kao i drugo mesto na republičkom nivou na Smotri istraživačkih radova u kategoriji Life science. Ove godine sam učestvovala na međunarodnoj StemCo olimpijadi na kojoj sam osvojila zlatnu medalju iz hemije, kao druga na globalnoj listi, i zlatnu medalju iz biologije, kao treća na globalnoj listi. Time sam stekla pravo da učestvujem na globalnom StemCo takmičenju koje se u februaru održava u Singapuru – naglašava Tamara.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Učenik Đorđe Kovački po drugi put dobio pokrajinsko priznanje „Talenti“

     

    Interesovanje za prirodne nauke potiče od malih nogu.

     

    – Odmalena sam bila radoznala, zanimalo me je sve, a ponajviše svet oko nas. Često sam se igrala u prirodi, sa raznim životinjama, volela sam da posmatram razne beskičmenjake, poput glista, puževa ili insekata. Često sam mešala razne supstance i gledala reakciju. Kada sam bila šesti razred, želja mi je bila da postanem veterinarka. Čitajući tekstove sa različitih sajtova koji se bave, pre svega, popularizacijom biologije, shvatila sam da je moja ljubav zapravo usmerena baš ka ovoj nauci. Iako me zanima celokupno polje biologije, moja najveća interesovanja leže u polju molekularne biologije. Fasciniraju me matične ćelije, nastanak i razviće raka, komunikacija unutar ćelije i među ćelijama – nastavlja razgovor Tamara Berkesel.

     

    tamara berkesel
    Foto: Privatna arhiva

     

    Ističe da je mislila da nikada neće voleti ni jednu nauku u toj meri kao biologiju, ali sada je svesna da to nije baš tako.

     

    – Moje prvo iskustvo u vezi sa hemijom bila je dodatna nastava iz tog predmeta u sedmom razredu, na koju sam krenula zbog izučavanja primene hemije u biologiji. Iako nisam bila posebno zainteresovana za ovu nauku, sa dolaskom malo kompleksnijih lekcija, zavolela sam je na nekom višem nivou. Iz hemije me najviše zanimaju biohemija, neorganska i koordinaciona hemija. Iz polja biohemije najviše me zanimaju hemijska struktura i svojstva nukleinskih kiselina i proteina – navodi ona.

     

    Što se tiče neorganske hemije, najviše je zanimaju prelazni metali, reakcije u kojima učestvuju oni i njhova jedinjenja.

     

    – Za moju ljubav prema koordinacionoj hemiji, pre svega je zaslužna moja profesorka hemije iz srednje škole, koja mi je i mentorka u naučno-istraživačkom radu. Fascinira me sama struktura kompleksnih jedinjenja, a potom i reakcije u kojima ona učestvuju. Zanimaju me njihove biološke aktivnosti i volela bih da ih proučavam na nekom dubljem nivou. Polaskom u srednju školu počela sam da se bavim naučno-istraživačkim radom koji je u vezi sa kompleksnim jedinjenjima, pre svega njihovom sintezom, određivanjem strukture i biološkim aktivnostima, što nastavljam i ove godine. Iako sam i u sedmom i u osmom razredu osnovne škole pisala istraživačke radove iz hemije, ovaj rad iz koordinacione hemije je definitivno jedna od najboljih stvari koja mi se desila i koja mi je omogućila da zaronim dublje u svet kompleksnih jedinjenja i shvatim koliko su ona zapravo jedinstvena i zanimljiva u odnosu na sva ostala – kaže naša sagovornica.

     

    Dodaje da joj priznanja od strane zajednice veoma znače, jer predstavljaju motivaciju da napreduje u onome što radi i daju joj vetar u leđa. Podrška porodice i prijatelja Tamari takođe mnogo znači.

     

    tamara berkesel
    Foto: Privatna arhiva

     

    A nagradama i priznanjima koje je do sada dobila kraja nema.

     

    – Ima ih stvarno mnogo, ali izdavajam Vidovdansku nagrada grada Novog Sada u 2024. godini za osvojeno drugo mesto na republičkom nivou Smotre istraživačkih radova učenika srednjih škola, prijem i nagradu Srpske akademije nauka i umetnosti za učenike srednjih škola koji su osvojili nagradu na međunarodnom takmičenju u 2024. godini (StemCo) i nagradu Fondacije 1% za učenike koji su nagrađeni na međunarodnom takmičenju u 2024. godini (StemCo) – navodi Tamara.

     

    Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Što se tiče daljih planova, u bližoj budućnosti planira da učestvuje na takmičenjima iz biologije i hemije, kao i smotri istraživačkih radova i takmičenju talenata Srbije. Što se tiče dalje budućnosti, želja su joj uporedne studije biologije i hemije.

     

    – Prvo što mi predstoji je međunarodna StemCo olimpijada koja će se održati 15. i 16. februara u Singapuru. Poziv mi je stigao pre nekoliko dana i imam veliku želju da učestvujem na ovoj konferenciji. Tako da sada tražim sponzore koji bi mi pomogli oko troškova putovanja i boravka u Singapuru – završava razgovor Tamara Berkesel.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 1

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo

    Kakvo nas vreme čeka prvih dana nove godine?

    U Zrenjaninu je jutros, u 9 časova, temperatura vazduha iznosila -3 stepena Celzijusa. Toliko je bilo i u Beogradu, dok je u Novom Sadu temperatura bila četiri stepena ispod […]