SAVETI STRUČNJAKA: PROLEĆNI UMOR I KAKO GA SE REŠITI
Proleće nam kuca na vrata… Iako se radujemo proleću, nestabilno i varljivo vreme, naš organizam umoran od duge zime, teško podnosi. Organizam se prilagođava temperaturnim promenama, a prolećni umor je faza adaptacije na te promene. Najčešće tegobe koje se javljaju su promene krvnog pritiska, anemija, pospanost, umor, osećaj slabosti, pad koncentracije, a češće se javljaju […]
Proleće nam kuca na vrata… Iako se radujemo proleću, nestabilno i varljivo vreme, naš organizam umoran od duge zime, teško podnosi. Organizam se prilagođava temperaturnim promenama, a prolećni umor je faza adaptacije na te promene.
Najčešće tegobe koje se javljaju su promene krvnog pritiska, anemija, pospanost, umor, osećaj slabosti, pad koncentracije, a češće se javljaju i glavobolje, probavni problemi i bol u želucu, posebno kod čiraša. Usled adaptacije na ove temperaturne promene dolazi i do pada imuniteta, te je organizam podložniji i virusnim infekcijama koje su još uvek prisutne u ovo doba godine. Najosetljivije osobe na ove promene su: stariji, deca, hronični bolesnici i rekovalenscenti.
Treba napomenuti da prolećni umor nije bolest i prolazan je, te ako primetite da on duže traje ili prelazi uobičajene granice od najduže mesec dana, potrebno je posavetovati se sa lekarom, jer se iza njega mogu kriti i druga oboljenja.
Kako se izboriti sa ovim stanjem? Odmarajte se što više, bitan je osmočasovni redovan noćni san. Nakon ustajanja povratite energiju jutarnjim vežbama i tuširanjem. Pokrenite telo vežbama koje su prikladne za vas: vežbe istezanja, joga, vožnja bicikla, šetnja… Kad možete, boravite na svežem vazduhu.
Sledeća bitna stepenica je ishrana. Osnovno pravilo je i ovde da se obroci ne preskaču – tri glavna i dva međuobroka, a hrana laganija, manje masna i kalorična od one koje smo jeli cele zime, uz dovoljan unos tečnosti.
Uz to, da bi organizmu pomogli da se što pre adaptira, preporučuju se dijetetski suplementi (dodaci ishrani) sa vitaminima i mineralima, tj. mikronutrijentima. Ove supstance iako su potrebne u vrlo malim količinama za normalno funkcionisanje organizma, neophodno je da se unose, jer se ne sintetišu u organizmu.
Trinaest vitamina i oko dvadeset minerala smatraju se neophodnim za ljudsko zdravlje. Pošto ovi mikronutrijenti učestvuju u mnogobrojnim biohemijskim procesima u organizmu, mogu imati i međusobne reakcije sa drugim lekovima ili hranom, pa je bitno je da se u obliku preparata uzimaju pravilno, shodno zdravstvenom stanju, godinama, polu i životnom stilu. Zato kada želite da izaberete pravi preparat za vas najbolje je da se konsultujete sa vašim farmaceutom.
Za portal zrenjaninski.com piše Ljubica Radoš, diplomirani farmaceut, specijalista Apoteke Zrenjanin