RAZGLEDNICE I ZNAČKE SVEDOČE O MOĆNOM GRADU

ZRENJANIN – U Izložbenom salonu Istorijskog arhiva Zrenjanin otvorena je izložba zrenjaninskih razglednica i značaka iz kolekcije Dušana Juvanina, a njen povod je obeležavanje 70 godina od 2. oktobra 1946, otkada je naš grad poneo ime Zrenjanin.

Autori izložbene postavke su Vanda Vojvodić Micova, Goran Živić i Živojin Radlovački, a autori kataloga su Dušan Juvanin i Filip Krčmar. Izložbu je otvorila zamenica predsednika Skupštine grada Ljubica Travica.

– Povod za ovu izložbu je 70 godina imena našeg grada. Ovde je podsećanje na delove njegove istorije kroz razglednice koje se mogu podeliti na više načina, na one od pre i posle Drugog svetskog rata, od kojih su one pređašnje vrednije i rariteti, ali ima i onih na kojima je prikazan Zrenjanin iz ne tako davnih vremena. One nas podsećaju da je Zrenjanin nekada bio lepši, a značke govore da smo nekada bili važni i moćni – veli Juvanin. čija zbirka broji između 500 i 600 razglednica posleratnog Zrenjanina i više hiljada značaka u kojoj su pretežno zastupljene oznake nekadašnjih privrednih subjekata u gradu (velikih i malih fabrika i preduzeća), ali i sportskih klubova, takmičenja i raznih manifestacija.

Za proteklih sedam decenija, u gradu na Begeju se mnogo toga izdešavalo i izložba nastoji da na jedan neobičan način pokaže bar delić tih događaja. Po nekom nepisanom pravilu, lokalna istorija kao da se zaustavlja u 1944. godini i oslobođenju grada u Drugom svetskom ratu. Vrlo retko se pisalo o posleratnom periodu, iako je u njemu došlo do velikog ekonomskog napretka i radikalne promene izgleda grada. Stoga se izložbom želi i skrenuti pažnja na skorašnji, ne tako davni period gradske istorije – 70 godina je razdoblje dovoljno dugo da bi se na njega mogao napraviti kritički naučno – istorijski osvrt.

Na blizu 200 razglednica, koliko ih je predstavljeno u okviru izložbene postavke, ovekovečene su promene vidljive na različitim lokacijama u gradu – najviše na Trgu slobode, ulici Maršala Tita, zrenjaninskim mostovima i reci Begej. S druge strane, značke iz Juvaninove kolekcije podsećaju na ekonomski uspon grada u posleratnom periodu i brojne fabrike koje su ovde radile i po kojima je grad bio prepoznatljiv na području bivše Jugoslavije, ali i šire – u evropskim, pa i svetskim razmerama.

U pitanju su značke Industrijsko – poljoprivrednog kombinata „Servo Mihalj“ i fabrika koje su poslovale u njegovom sastavu („Žitoprodukt“, „Mlekoprodukt“, „Jugoremedija“, Fabrika šećera „Zrenjanin“, Zrenjaninska industrija piva), giganata tekstilne industrije poput „Sloge“ i „Begeja“, zatim Industrije tepiha „Proleter“, „Naftagasa“, „Šinvoza“, „Radijatora“, GIK „Banat“ i drugih. U izložbenoj postavci nalaze se i značke zrenjaninskih sportskih klubova, udruženja, kao i događaja i manifestacija koje su se nekada održavale u gradu na Begeju.