Prozor u prošlost: Zrenjaninska gimnazija je oduvek imala veliki uticaj
Teško je, čak i biranim rečima, a naročito suvoparnim istorijskim činjenicama, opisati koliko je značajan i veliki uticaj imala Zrenjaninska gimnazija na našu sredinu. Direktori, profesori, đaci, školski programi sa savremenim metodama nastave uključene u primenjeni svet, danas informatike i tehnologije, davali su i daju nemerljiv doprinos razvoju naše sredine. U prvom redu tome […]
Teško je, čak i biranim rečima, a naročito suvoparnim istorijskim činjenicama, opisati koliko je značajan i veliki uticaj imala Zrenjaninska gimnazija na našu sredinu.
Direktori, profesori, đaci, školski programi sa savremenim metodama nastave uključene u primenjeni svet, danas informatike i tehnologije, davali su i daju nemerljiv doprinos razvoju naše sredine. U prvom redu tome doprinose đaci, koji svojim ambicijama i željom za znanjem i uspehom, nadmašuju ostale vršnjake. Ali i kreativni profesori koji svoja znanja i iskustva nesebično prenose na učenike.
A evo šta govore istorijski izvori.
Ugovor o osnivanju gimnazije sklopljen je između gradskog senata Velikog Bečkereka i Pijarista – katoličkog duhovnog reda za obrazovanje omladine, 18. decembra 1844. godine. Dve godine kasnije, šestog oktobra 1846. godine, gimnazija je otpočela sa radom.
To je bila šestorazredna škola sa dva stepena obrazovanja, prvim do četvrtog i drugim, od četvrtog do šestog razreda.
Već na prvoj godini upisan je veliki broj učenika, njih 214. Oni su bili Srbi, Jevreji, Mađari, Nemci… Svi su imali jedan zajednički cilj – da steknu znanje, opšte obrazovanje i vaspitanje. Prvi direktor gimnazije bio je Josif Gruber, rektor segedinskog pijarističkog reda.
Nastava u školi otpočela je u novoj, savremnoj dvospratnoj školskoj zgradi. Njena izgradnja je bila završena pre nego što je škola počela sa radom, sredinom 1846. godine. Uz zgradu je izgrađena i kapela, kako i danas svedoči sačuvani školski kompleks Zrenjaninske gimnazije.
Promene u nastavi nastaju školske 1894/1895. kada škola dobija status opštinske potpune gimnazije, od petog do osmog razreda. Tih godina proširuje se i školski prostor, a izgrađena je i fiskulturna sala.
Zrenjaninska gimnazija pretrpela velike promene tokom okupacije
Iako su ciljevi ove vaspitno-obrazovne ustanove ostali nepromenjeni, ona sama se menjala i prilagođavala savremenim tokovima društva, ali i političkim prilikama kroz koje su grad i škola prolazili.
Pod imenom Srpska velika gimnazija u Velikom Bečkereku, škola radi od 1919. godine. Nastava se odvijala po novim školskim programima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije. U tom periodu, zbog velikog broja učenika, izgrađeno je i novo krilo zgrade sa devet učionica.
Velikih promena u odvijanju nastave je bilo i tokom okupacije. Posle 1944. godine škola je prošla težak period obnove nastave i nastavnog inventara koji je bio uništen. Nakon toga usledio je period uspona i razvoja ove renomirane srednjoškolske ustanove koji i danas traje.
Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Od 1950. godine, kada postaje Viša mešovita gimnazija sa četvorogodišnjim nastavnim programom, do 1993. od kada se zove jednostavno, Zrenjaninska gimnazija, škola je doživela i preživela mnoge sistemske promene. Navešćemo samo neke.
Bila je 1954. godine podeljena na Prvu i Drugu gimnaziju, pa zatim dobila novo ime Eksperimentalna gimnazija „Koča Kolarov“. Zbog velikog broja đaka osnovana je 1963. godine i Treća gimnazija, da bi sve one bile pripojene 1977. godine obrazovnom centru „Koča Kolarov“. On se gasi 1983. kada se vraća sistem četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja i uvode novi smerovi.
Nastava u školi se odvijala na različitim jezicima – mađarskom, nemačkom i srpskom, a dvojezičnost u školi donosi novo vreme.
Stremljenja ove renomirane škole, da održi korak sa savremenim obrazovnim tokovima, čine je prepoznatljivom i uglednom vaspitno-obrazovnom ustanovom ne samo kod nas, već i van granica naše zemlje.
Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš
Gospodo,
zar nije bila II gimnazija <eksperimentalna<?
da li autor teksta zna zašto se zvala tako?
zato što su učenici išli na proizvoljni rad u razne fabrike.
Zašto <proizvoljni<,a ne< proizvodni<,jer su se u tim fabrikama proizvodili :
šeširi,kobasice,paštete,pozamanterija i donji veš,tepisi,čarape…