PROZOR U PROŠLOST: Železnički most simbol borbe protiv fašizma

Železnički most na Berberskom je jedan od simbola borbe protiv fašizma u našem gradu.

Prema nedavnim informacijama, ovaj most u Zrenjaninu pretrpeće određenu rekonstrukciju, kako bi bio prilagođen potrebama intenzivnijeg teretnog železničkog saobraćaja.

Međutim, sadašnji Železnički most je jedan od simbola borbe protiv fašizma u našem gradu. Na njemu je 25. juna 1941. godine izvedena prva oružana akcija organizovanih diverzantskih i omladinskih grupa u Zrenjaninu.

U tom periodu, Železnički most na Begeju bio je važan strateški objekat na pruzi Beograd – Zrenjanin, Kikinda i dalje prema severu. Jer, nakon napada Nemačke na Sovjetski Savez, 22. juna 1941. godine, bio je opterećen brojnim vojnim kompozicijama usmerenim ka istočnom frontu.

Zbog značaja mosta, nemačke okupacione vlasti su odredile stalnu stražu. Devetoro naoružanih stražara danonoćno je čuvalo most.

Kako bi onemogućilo prolazak vojnim kompozicijama ka istoku, partijsko rukovodstvo grada je odlučilo da se izvrši diverzantska akcija i da se most digne u vazduh.

Plan akcije za ovaj napad izradili su aktivisti pokreta, Mihajlo Miša Predić i Slobodan Vorgić. Oni su izvršili potrebno izviđanje mosta, pratili raspored i ponašanje stražara. Tražili su najbolje prilaze i zaklone za diverzante i mesto za što bezbednije povlačenje.

Predviđeno je da akcija započne iznenađenjem i prepadom na stražare, jer se znalo da bi direktan napad teško uspeo. Uočeno je da su stražari na mostu najopušteniji i da im je opreznost najslabija u vreme večere, koja je donošena iz pravca „Fabrike stanice“. Zbog toga je odlučeno da akcija započne u večernjim satima.

Železnički most privremeno onesposobljen za saobraćaj

Tog 25. juna 1941. na obali Begeja bili su okupljeni svi diverzanti koji su predviđeni da učestvuju u ovoj akciji. Bili su tu Mihajlo Miša Predić, Slobodan Vorgić, Petar Kovalić, Veselin Čebzanin, Ivan Aćin, Dušan Graor, Ljubomir Grujić, Arpad Fogaroši i Đerđ i Fazekaš Janoš, članovi SKOJ-a, ali i članovi Komunističke partije Dimitrije Milovanov, Velimir Stojin, Vladimir Cvetkov Sižanski, Đorđe Zličić i Proka Sredojev.

Pripreme, broj, ugled i status učesnika ukazivali su na značaj i ozbiljnost koja se pridavala ovoj diverzantskoj akciji.

U večernjim časovima, 25. juna 1941. godine, svi diverzanti su bili na predviđenim mestima u blizini mosta. Preobučeni u „manšaftovce“ Petar Kovalić i Đerđ Fogaroši, koji su govorili nemački, lako su prevarili stražare. Ostali učesnici su iznenađene i prestravljene stražare lako savladali i razoružali. Za to vreme postavljen je dinamit na levoj i desnoj strani mosta.

I dok su se diverzanti sa zaplenjenin oružjem i municijom povukli na predviđeno mesto, omladinac Ivan Aćin imao je zadatak da upali fitilj,  a zatim da se i sam povuče.

Ubrzo se začula eksplozija, ali znatno slabija od očekivane. Most je ostao na mestu, nije srušen. Ispostavilo se kasnije da je postavljena količina dinamita bila nedovoljna za rušenje, ali dovoljna da most pomeri sa svog ležišta. Pošto su mineri bili omladinci, neobučeni u rukovanju eksplozivom, to je rezultat ove akcije bio slabiji od onoga što je planom akcije bilo predviđeno.

Iako ova prva diverzantska akcija u našem gradu nije u potpunosti uspela, privremeno je onesposobila most za saobraćaj. Trebalo je nekoliko dana da se most popravi i osposobi za saobraćaj. Samim tim, bilo je prekinuto, bar na kratko, prebacivanje trupa i materijala na istočni front.

Zaplenjeno oružje dospelo je u Petrovgradski partizanski odred koji je formiran među prvim partizanskim odredima Jugoslavije, 12 jula 1941. godine.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš