PROZOR U PROŠLOST: Velikobečkerečke konjske trke

U našem gradu tokom XIX i početkom XX veka bio je vrlo razvijen konjički sport. Zbog toga su se nekoliko puta godišnje, od maja do novembra, održavale konjske trke. Kako grad nije imao hipodrom, trke su održavane na velikim utrinama i pašnjacima, na periferiji grada, prema Aradcu, Elemiru, Kleku ili Mužlji.

Svaka konjička trka predstavljala je za grad, pa i za celu Torontalsku županiju, veliki sportski, ali i mondenski događaj. Najuticajnija i najbogatija vlastela županije redovno je prisustvovala trkama, a njihova kvalitetna grla učestvovala su u skoro svakoj trci. Na čelu Direktorijuma za konjički sport i organizator trka bio je grof Turn-Taksis od Ečke. Predsednik ocenjivačke komisije uvek je bio veliki župan Torontalske županije iz Velikog Bečkereka.

Svaki učesnik trke bio je dužan da se na vreme prijavi velikom županu sa tačnim i istinitim podacima o težini jahača, rasi i starosti konja. Na osnovu dobijenih podataka organizatori su sačinjavali program trka.

Na trkama je bilo više takmičarskih disciplina: trke na ravnoj stazi, odnosno ravničarske trke za vrlo lepe i negovane konje zemljoradnika iz cele županije, trke sa malim i velikim preponama, „lovačke trke“, kao i trke jednoprega i dvoprega. Jahači su imali obavezne uniforme, a za „lovačku trku“ morali su da imaju crveni mundir.

Za sve takmičarske discipline bila je određena nagrada, koja je isplaćivana u krunama ili dukatima.

Publika je mogla da se kladi

Publika je bila u obavezi da na vidnom mestu svoje odeće zakači kartu, i to najčešće u reveru, rupici za dugmad ili za šeširom, kako bi redari mogli da vide da je karta kupljena. Publika je mogla da se kladi, a ulog se kretao od jedne do pet forinti.

Prva na programu je uvek bila trka na ravnoj stazi u kojoj su učestvovali zemljoradnici – odgajivači konja iz cele županije. Zatim je sledila trka sa preponama u kojoj su učestvovali vrlo dresirani vojnički konji i vrlo spretni husarski oficiri, koji su često odnosili najvrednije nagrade. Najzanimljivije trke su bile „lovačke trke“ na kojima su učestvovala grla vlastelina razne starosti i iz više zemalja. Najpoznatija grla koja su učestvovala na bečkerečkim trkama bila su: ledi Konstanca, Munja, Vodan, Avgustin, Bonoventura, Šarmanjol i druga.

Konjske trke izazivale veliku pažnju publike

U vreme održavanja konjskih trka improvizovani hipodromi su uvek bili prepuni publike, pa je grad ostajao skoro pust. Međutim, organizatorima je bilo teško da trke, skoro uvek, organizuju na drugom mestu, a da se pri tom ispoštuju strogi propisi Direktorijuma za konjički sport.

Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede, 1894. godine, dodelilo županiji oko 30 jutara slatinaste, neplodne zemlje, prema Mužlji, koja se upravo naseljavala, za izgradnju hipodroma. Već sledeće godine zemljište je trasirano i nivelisano, a oko njega su opkopani jarkovi kako bi se zaštitilo od stoke koja je tuda izlazila na pašu. Za odlazak na hipodrom bila je planirana i tramvajska linija, kao ogranak uskotračne pruge Veliki Bečkerek – Žombolj.

Međutim, zbog nedostatka sredstava, grad i županija nisu bili u mogućnosti da završe započete poslove oko hipodroma, a bilo je i očigledno da su se uticajni pojedinci iz redova vlastele usredsredili na druge hipodrome i takmičenja. Zbog toga je konjički spot u gradu skoro zamro. Ostali su pojedinačni jahaći klubovi koji su organizovali samo lokalna takmičenja.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš