PROZOR U PROŠLOST: Tulipan – prvo društvo za zaštitu domaće privrede

„Kupujmo domaće“ je već uobičajeni slogan koji nas upućuje na kupovinu proizvoda domaćih proizvođača. Cilj mu je zaštita domaćih proizvoda od nelojalne konkurencije stranih, kojima je preplavljeno naše tržište. Međutim, to nije novina za naš grad i sredinu. Pre više od jednog veka, tačnije 17. juna 1906, u našem gradu osnovano je društvo „Tulipan“. Njegov zadatak je bio da štiti lepezu svih domaćih proizvoda.

Osnivačka skupština društva održana je 17. juna 1906. godine, a zvanični naziv je bio „Tulipanova bašta“. U okviru društva formirane su dve sekcije, muška i ženska. Svaka od njih je u okviru svog domena ispunjavala date zadatke.

Ženska sekcija je posebnu pažnju posvećivala zaštiti domaće radinosti, koju je industrijska proizvodnja sve više potiskivala. Posebnu pažnju, prema preporuci Društva, žene bi morale da se posvete zaštiti „torontalskog srpskog platna i ćilima“, koji su bili poznati i van granica naše zemlje, zbog prirodnog materijala od koga su tkani sa prepoznatljivim šarama i bojama. Žene su, takođe, imale obavezu da štite proizvode  srpskih ćurčija, čija je umešnost u izradi odevnih predmeta od kože i vune bila veoma cenjena i poznata.

Pored toga, Društvo je postavilo sebi zadatak da proširi svoje delovanje i na omladinu, koja bi ne samo podržala zadatke Društva, nego ih i  proširila.

U tom cilju predloženo je da se u okviru ovdašnjih osnovnih i viših škola organizuje Omladinska sekcija za zaštitu proizvoda domaće industrije i domaće radinosti.

Omladinska sekcija odmah po osnivanju preduzela određene akcije

Odmah nakon osnivanja, Omladinska sekcija je preduzela određene akcije. Pozvala je sve vlasnike gradskih knjižara, štamparija i ostale prodavce školskih pribora sa kojima se dogovorila da školski materijal ne uvoze, nego da kupuju od domaćih proizvođača, kojih je bilo dovoljno.

Razvoj domaće industrije, kako navodi društvo „Tulipan“, sprečilo bi, između ostalog, iseljavanje stanovništva iz grada i okoline, koje je uzimalo sve više maha. Naime, uvođenje mašina u fabričke hale prouzrokovalo je otpuštanja velikog broja radnika. Bez posla, kuće i kućišta, čitave porodice napuštale su grad i okolinu tražeći zaposlenje i novi dom.

Međutim, većom produktivnošću, ali i većom prodajom domaćih proizvoda, smatrali su osnivači „Tulipana“, ne bi se radnici otpuštali. Time bi se sprečilo i njihovo iseljavanje.

Društvo je delovalo i radilo sve do početka Drugog svetskog rata. Mada ne znamo kakve je uspehe postiglo u svom plemenitom radu, samo njegovo osnivanje je dokaz koliko su industrijalci i fabrikanti poznavali i prepoznavali uslove poslovanja, ali i ljude i sredinu u kojoj su i sami živeli i radili.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš