PROZOR U PROŠLOST: Studenti Kolumbija univerziteta pomogli Srbiji

U nastavku serijala „Prozor u prošlost“ donosimo vam prikaz knjige „Avantura na Balkanu 1915“, odnosno priču o tome kako su svršeni i nesvršeni studenti Kolumbija univerziteta pomogli Srbiji i srpskom narodu u Velikom ratu (1914 -1918).

Kolumbija ekspediciju pružanja pomoći Srbiji pokrenuo je Mihajlo Pupin, profesor Kolumbija univerziteta i počasni konzul Srbije u Njujorku. On je to učinio kako bi pomogao svom napaćenom narodu i razorenoj zemlji.

Ovaj srpski naučnik svetskog glasa poslao je s Univerziteta Kolumbija, 1915. godine, ekspediciju od 24 člana, uglavnom lekara. A jedan od ovih mladih ljudi, Daglas Dold, lekar i hirurg, opisao je svoja ratna sećanja u knjizi pod nazivom „Avantura na Balkanu 1915.“

U okviru obeležavanja 100. godišnjice Prvog svetskog rata, Arhiv Vojvodine je prvi put objavio ratna sećanja Daglasa Dolda, kao dvojezičnu knjigu na srpskom i engleskom jeziku. Predgovor je napisao bivši američki ambasador Kajl Skot. Priređivač je Ljiljana Dožić, arhivski savetnik Arhiva Vojvodine, a prevodilac Ivana Đokić Saunderson. Dok se Kajl Skot u svom uvodu osvrnuo na velike žrtve i tegobe kroz koje je prošao srpski narod, priređivač Ljiljana Dožić je u uvodnom delu kazivala o arhivskoj dokumentaciji i izvorima koji su korišćeni za objavljivanje ove dragocene knjige.

Kolumbija ekspedicija isplovila je iz njujorške luke 26. juna 1915. godine. Ekspediciju su činila dvadeset četiri studenta Kolumbija univerziteta i dvadeset i šest Srba iz Amerike u svojstvu prevodilaca.

Iz Soluna, ekspedicija je vozom upućena u Niš, gde je i smeštena u Drugoj rezervnoj vojnoj bolnici.

Knjiga „Avantura na Balkanu 1915“ predstavlja bogato svedočanstvo Daglasa Dolda

U svojim sećanjima Daglas Dold je opisao ulazak bugarske i nemačke vojske u Niš, preplašeno stanovništvo, nestašicu hrane i uslove u kojima je bolnica „Đela kula“ radila. On navodi da su u toj bolnici radila tri američka lekara, medicinske sestre i prevodioci koji su ulagali veliki trud kako bi zbrinuli ranjenike. Zalihe lekova i medicinskog materijala su bile opljačkane, prozori razbijeni. Bolesti poput boginja i crvenog vetra pravile su velike probleme. Ali, tifus je bio pod kontrolom, kako je dr Dold napisao u svojim sećanjima. On još opisuje i muke svog kolege, doktora Pajla, koji je sa kolonom izbeglica, vozeći volovsku zapregu, punu žena i dece, po kiši, zimi i snegu posle nedelju dana stigao u Niš.

Jedan deo ekspedicije, prema svedočenju Gilberta Sandersa, takođe člana ekspedicije, poslat je na jug Srbije i Makedoniju. Oni su otišli tamo u cilju sprovođenja sanitarnih mera radi sprečavanja zaraznih bolesti u tim krajevima. Taj deo ekspedicije je automobilom, rizikujući svoje živote, obilazio planinska sela i zaseoke po strmim i teško prohodnim planinskim putevima. Drugi deo ekspedicije upućen je na sever zemlje, u region Smedereva i Požarevca. Zadatak im je bio da uskladište i sačuvaju kukuruz za stanovništvo i vojsku.

Kako su se ovi mladi Amerikanci, intelektualci sa prestižnog Kolumbija univerziteta, odlučili da dođu i pomognu srpskom narodu u najtežim trenucima u Prvom svetskom ratu, možda nam mogu razjasniti sledeće reči:

– Verujem da oni za Srbe nikada nisu čuli, niti znali gde je Srbija. Međutim, poverovali su svom profesoru fizike i učitelju humanosti Mihajlu Pupinu, koji ih je pozvao da pomognu njegovom narodu. Krenuli su u Veliki rat, ne da ratuju već da leče – rekao je Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, na predstavljanju ove knjige.

Razotkriveno još jedno izuzetno veliko i humano delo Mihajla Pupina

Kolumbija ekspedicija je okončana oktobra 1915. godine.

U Sjedinjene Američke Države vratilo se deset članova. Ostali, njih četrnaest, nastavili su sa humanitarnim radom u Srbiji i Bosni, pod okriljem Crvenog krsta. Među njima je bio i Daglas Dold. Uz Daglasa, Srbiji i srpskom narodu ostao je da pomogne i Eliot Dold, mlađi Daglasov brat.

Oslanjajući se na arhivsku dokumentaciju i istorijske izvore, ova knjiga je još jedno svedočanstvo da naporan istraživački rad kakav je obavila priređivač ove knjige Ljiljana Dožić i njeni saradnici, razotkriva nove ili manje poznate činjenice o Prvom svetskom ratu. Istovremeno, „Avantura na Balkanu 1915“ razotkriva još jedno izuzetno veliko i humano delo velikog čoveka i naučnika svetskog glasa Mihajla Idvorskog Pupina.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš