PROZOR U PROŠLOST: Rudolf Arčibald Rajs bio je veliki prijatelj Srbije
Zahvaljujući seriji „Senke nad Balkanom“, koju sa zadovoljstvom gleda (i sa nestrpljenjem iščekuje nove epizode) veliki broj gledalaca, čulo se i za ime Rudolf Arčibald Rajs. Mogli ste da uočite poštovanje i poverenje koje su mu poklanjali državni službenici, policijski inspektori… Ko je taj čovek, stranac, kome se bezrezervno moglo verovati, i koji je […]
Zahvaljujući seriji „Senke nad Balkanom“, koju sa zadovoljstvom gleda (i sa nestrpljenjem iščekuje nove epizode) veliki broj gledalaca, čulo se i za ime Rudolf Arčibald Rajs. Mogli ste da uočite poštovanje i poverenje koje su mu poklanjali državni službenici, policijski inspektori…
Ko je taj čovek, stranac, kome se bezrezervno moglo verovati, i koji je mogao pomoći pri rešavanju, naizgled, nerešivih slučajeva?
Rudolf Arčibald Rajs, naučnik, publicista i humanista rodio se 1875. godine u Južnonemačkoj pokrajini Baden. U Lozani je doktorirao prirodne nauke i, kao asistent, bavio se fotohemijom i naučnom fotografijom. Interesujući se za kriminalistiku, u Parizu je savladao nove metode identifikacije i objavio je delo „Priručnik sudske fotografije“.
U Srbiju dolazi na poziv srpske vlade, u prvim danima Prvog svetskog rata, da, kao neutralni islednik, utvrdi nedela koja su austrougarske trupe počnile nad civilnim stanovništvom Srbije.
U teškim ratnim godinama organizovao je u Švajcarskoj prijem mnogobrojnih izbeglica iz Srbije. Obaveštavao je evropsku javnost o zlodelima koja su se događala na frontovima i izvan frontovskih linija nad civilima.
Zahvaljujući simpatijama švajcarskog stanovništva, koje su bile na strani Srba zbog zauzimanja Rajsa, osnovana je potpora za prijem i brigu o velikom broju srpske ratne siročadi, koja je u vreme najtežih ratnih godina boravila u Švajcarskoj.
S ratnih poprišta po Srbiji, sve do kraja rata, slao je izveštaje za francuske, švajcarske, engleske, holandske i italijanske listove.
U članku pod nazivom „Život Srbije“, Rajs je krajem maja 1916. godine pisao evropskim i svetskim glasilima. „Obnovljena srpska vojska priključuje se u Solunu ekspedicionom korpusu generala Soraja. Uskoro će sto pedeset hiljada srpskih vojnika ponovo voditi borbe za osvajanje svoje zemlje. Svedoci smo događaja bez presedana u istoriji. Narod proteran sa svoje teritorije, koji nema više ni pedlja sopstvenog terena, smogao je snagu da spase svoju vojsku, i spreman je da se ponovo baci u borbu“, pisao je Rajs.
Boraveći u Mačvi, upoznao je Srbe kao seljake i kao vojnike. Zavoleo ih je i zauvek ostao da živi u Srbiji.
Rudolf Arčibald Rajs je bio učesnik u izgradnji novog poretka
Kraj rata nije predstavljao i kraj njegovih misija. On je nastavio da radi ne samo kao islednik i tužilac u mučeništvu Srba, ili kao svedok njihovih poraza i pobeda, nego i kao učesnik u izgradnji novog poretka.
U prvom planu je, ipak, bila obaveza da za međunarodnu konferenciju mira, 1918. godine u Parizu, pripremi dokumentaciju o ratnim stradanjima Srba i Srbije i prikaže je učesnicima mirovne konferencije.
Nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. decembra 1918. godine, radio je na visokim državnim funkcijama. Borio se za bolji status i ugled novostvorene države, kako u Evropi tako i u svetu.
Umni i istinoljubivi Švajcarac, koji je svetu otvorio oči o Srbima u Prvom svetskom ratu, svoje prijateljstvo zaveštao je svojim srcem. Po njegovoj izričitoj želji, nakon smrti, njegovo srce je u urni sahranjeno na Kajmakčalanu, zajedno sa srpskim junacima.
Posle rata, Arčibald Rajs je poživeo još 11 godina u Srbiji, nažalost, razočaran političkim intrigama u Kraljevini SHS. Preminuo je 8. avgusta 1929. godine.
Vredno je napomenuti da je u našem gradu današnja Saveznička ulica nosila ime Arčibalda Rajsa. Iako je polovinom devedesetih godina pokrenuta inicijativa da se ime ove ulice vrati, to do danas nije učinjeno.
Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš