Prozor u prošlost: Prvo gradsko klizalište otvoreno je 1875. godine

Prvo gradsko klizalište u našem gradu otvoreno je 1875. godine. Kako u to vreme nije bilo drugih mogućnosti za klizanje u našem gradu, sem prirodno zamrznutih vodenih površina, podrazumeva se da je to prvo klizalište bilo otvoreno na Begeju. Ono se nalazilo u centralnom delu Begeja, između današnje zgrade Muzeja i Suda.

Na debelom ledu zamrznutnog Begeja, pišu ondašnje gradske novine, odvijao  se pravi sportski život, jer sem igranki i balova, omladina je imala i pravu zimsku razonodu – klizanje.

Klizalište je bilo ograđeno. Redovno se čistilo i održavalo, pa se broj klizača svake sezone povećavao. Kako bi omogućili i atraktivno noćno klizanje, Uprava klizališta je u saradnji sa gradom, uvela osvetljenje na luč, jačine hiljadu sveća. Ova ogromna lampa pretvarala je noć u dan, a prijatna tiha muzika, u subotnjim i nedeljnim večerima, ulepšavala je ovaj prijatni zimski kutak na Begeju.

Međutim, ovo klizalište je imalo jedan veliki nedostatak. Zavisilo je isključivo od vremenskih prilika i neprilika. U vreme blažih zimskih dana klizalište se nije moglo niti smelo koristiti. Stoga se Uprava klizališta morala dovijati, na koji način da upozori klizače da klizanje nije dozvoljeno.

Tako je uveden običaj da se u danima kada je klizalište otvoreno ispred finansijske palate, zgrade današnjeg Muzeja, postave plavo – žute zastavice, i na taj način obaveste klizači da mogu klizati. Uklanjanjem tih zastavica Uprava klizališta je obaveštavala klizače da klizanje nije dozvoljeno jer je led na Begeju nesiguran. Prema pisanju ondašnjih listova, klizači su veoma poštovali upozorenja Uprave klizališta. Zbog toga nije dolazilo do bilo kakvih ispada i nesreća.

Da bi se klizalište moglo redovno održavati, osvetljavati i čistiti, Uprava klizališta je bila prinuđena da uvede članarinu. Ona nije bila velika, a za đake i visokoškolarce bio je uveden i znatan popust.

Stalno klizalište bilo preskupo

Svake godine, otvaranje sezone klizanja zavisilo je od vremenske ćudi zime. Ljubitelji klizanja sa nestrpljenjem su iščekivali jaku zimu i mrazeve, a samim tim i debeo led na Begeju. Mnogo puta, međutim, razočaralo ih je blago vreme i topao vetar. To je značilo da leda na Begeju nije bilo, pa ni klizanja. Sve je spremno za otvaranje sezone klizanja, pisale su ondašnje novine, sala za grejanje, ograda oko klizališta, osvetljenje, ali mraza i hladnoće nema, pa sezona klizanja na Begeju ne može da počne.

Zbog toga je Uprava klizališta, uputila poziv građanstvu da svojim prilozima pomogne izgradnju stalnog klizališta, jer grad nije bio u mogućnosti da obezbedi potrebna sredstva. Međutim, kako je suma bila velika, sredstva se nisu mogla prikupiti i od te ideje se odustalo.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš