PROZOR U PROŠLOST: Prvi „ciganski knez“ u gradu

Kako bi smirila romsko stanovništvo, sklono seljakanju i nomadskom životu, Gradska uprava Velikog Bečkereka početkom tridesetih godina dala je besplatno zemljište za podizanje kuća i uređenje bašta na periferijama grada.

Međutim, prilagođavanje Roma mirnom životu i radu išlo je dosta teško. Vremenom su pojedine romske porodice počele da se bave trgovinom konja. Pojedinci su postali vrsni muzikanti, nadničari, zanatlije, baštovani… Ali, i dalje su bili skloni sitnim izgredima, krađama i tučama.

Kako bi ih lakše kontrolisala i brže kultivisala, gradska vlast je odlučila 1932. godine da postavi „ciganskog kneza“. Za kneza je izabran Miša Radu, ugledni Rom. On je uživao poverenje zbog svoje čestitosti i dostojanstvenog života koji je vodio, i kod svojih, ali i kod svih ostalih građana, pa i gradske vlasti.

„Ciganski knez“ je imao zadatak da održava red među svojim sugrađanima i da ih privikava mirnom i urednom životu.

Veoma ponosan počasnim položajem koji ga je uzdigao iznad ostalih Roma, „ciganski knez“ Miša je stalno nosio znak svog kneževskog dostojanstva. To je bio dugačak, crveni štap sa mesinganom kuglom i šarenom kićankom na vrhu.

„Ciganski knez“ Miša Radu svojim brakom dao primer drugima

Uvek uredan, obučen u belu košulju i crno odelo, dostojanstveno noseći svoj „kneževski“ štap, izazivao je respekt među Romima. Oni su ga veoma poštovali, ali ga se i plašili zbog njegove povezanosti sa vlastima u gradu.

Zahvaljujući tome, on je uradio mnogo toga za romsku zajednicu u gradu. U prvom redu nastojao je da sva romska deca redovno pohađaju školu. To je bilo veoma teško, jer deca nisu imala podršku roditelja za odlazak u školu.

Pokušavao je, i to vrlo uspešno, da sprečava međusobne sukobe, svađe i tuče, među svojim sunarodnicima, ali i krađe van romskih naselja. Ako bi do kakvih izgreda i dolazilo, „knez“ Miša bi lako pronalazio krivca. Poznavao je svaku romsku porodicu, sve njene članove i poslove kojima su se bavili. Sam je presuđivao krivcu, a po potrebi tražio je pomoć gradske vlasti.

Kako bi primerom pokazao da i Romi mogu kao i ostali građani živeti u građanskom braku, a ne u vanbračnoj zajednici, ili „divljem braku“, kako su uglavnom živeli, venčao se sa svojom nevenčanom suprugom, mada je imao preko pedeset godina i već uveliko bio otac i deda. Po ugledu na njega, učinili su isto i njegovi sinovi, ćerke, unuci i unuke. A zatim i svi ostali Romi. Venčavali su se starci i starice koji su bili decenijama u divljim brakovima, a sklopljeni su zahvaljujući ovom uglednom „ciganskom knezu“.

Od rada i zalaganja „ciganskog kneza“ Miše Radua najveće koristi imala je romska zajednica. On ju je prosvećivao i približavao građanskom životu i navikama. Korist je imala i gradska uprava koja je imala znatno manje posla u rešavanju mnogobrojnih i svakodnevnih problema sa Romima.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš