Prozor u prošlost: Prva meteorološka stanica u gradu

Ideja da se otvori meteorološka stanica za celu oblast Torontalske županije potekla je od velikog župana Jožefa Hertelendija još 1882. godine. On je predložio da se meteorološka stanica otvori u našem gradu kao sedištu županije.

Međutim, za njeno otvaranje bilo je potrebno dosta sredstava, oko 6.000 forinti. U cilju obezbeđenja sredstava formiran je odbor, na čelu sa predsednikom suda dr Varadijem. Članovi odbora bili su ugledni i bogati građani Velikog Bečkereka. Pošto bi stanica imala velikog značaja za razvoj poljoprivrede, odbor je predložio da i imućniji seljaci iz grada i okolnih mesta daju svoj prilog za njeno otvaranje.

Ali, trebalo je da prođe punih 27 godina da bi se ova ideja ostvarila. Naime, na Prvom kongresu geografskog udruženja u Budimpešti, 1909. godine, predloženo je da ovo Udruženje osnuje kontrolnu meteorološku stanicu u našem gradu. Odmah nakon odluke prešlo se na realizaciju.

Za rukovodioca i organizatora meteorološke stanice postavljen je ovdašnji profesor geografije Jožef  Burget. On je bio dobar poznavalac meteorologije. Preduzimljivi profesor je sa svojim saradnicima posetio gradskog načelnika i zatražo pomoć kako bi se kupili najsavremeniji aparati za njen uspešan rad i kako bi što pre počela sa radom. Pomoć i podrška gradskog načelnika i grada ovog puta nije izostala. Odvojeno je dovoljno sredstava iz gradskog budžeta za početak rada. Za lokaciju je izabrana bašta profesora Burgeta u ulici Jovana Popovića, kako bi profesor mogao redovno vršiti potrebna merenja.

Prva meteorološka stanica u našem gradu počela je sa radom 1. decembra 1909. godine

Merni aparati koji su u njoj korišćeni bili su: jedan običan termometar, barometer, termometar za merenje maksimalne i minimalne temperature, aparat za merenje vlage vazduha i sprava za merenje pravca vetra.

Merenja su vršena tri puta dnevno. Dobijeni podaci su putem depeše dostavljani centralnoj državnoj meteorološkoj stanici. Zahvaljujući dostupnim podacima, centrala je davala glavnu vremensku prognozu, ali najviše za 24 časa.

Meteorološkoj stanici u Velikom Bečkereku pridavan je veliki značaj. Za ove prostore, kao izrazito poljoprivredno područje, od velikog značaja je bila ne samo vremenska prognoza, nego i merenja koja su vršena na tlu, zbog velike vlažnosti zemljišta.

Od prvog decembra 1909. godine velikobečkerečki listovi izveštavali su svakodnevno svoje čitaoce o vremenskoj prognozi za grad i okolinu, koju je, vrlo vešto rukujući stanicom, davao profesor Burget.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš