PROZOR U PROŠLOST: Otvaranje prvih birtija ili točionica pića

Davne 1886. godine, Gradska uprava u Velikom Bečkereku izdala je objavu o održavanju licitacije za urbarijalno pravo na točenje alkoholnih pića. Da bi zainteresovani građanin mogao da dobije ovo pravo na točenje pića, odnosno da otvori birtiju, bilo mu je potrebno nekoliko dozvola i to od Gradske uprave, Finansijske direkcije i Policijske kapetanije. To je uslovilo otvaranje relativno malog broja birtija ili točionica alkoholnih pića, što nije išlo u prilog gradskoj vlasti koja je točionicama razrezala visok gradski porez.

Zbog toga se, samo nekoliko godina kasnije, do dozvole dolazilo mnogo jednostavnije. Vlasnik točionice pribavljao je dozvolu samo od Policijske kapetanije. To je uslovilo otvaranje velikog broja birtija po gradu, posebno zbog toga što ovaj unosan posao nije iziskivao velika ulaganja. Ni u lokal niti u inventar.

Glavna alkoholna pića u ovim lokalima bila su vino i rakija, a sa njima se moglo lako manipulisati. Naime, nesavesni vlasnici su od jedne litre lošeg vina pravili dve – tri litre još lošijeg, koga su prodavali u velikim količinama, ali vrlo jeftino.

Ni sa asortimanom i kvalitetom rakije nije bilo drugačije. Nudila se najčešće nekvalitetna „dudara“ od duda, koga je bilo u izobilju. U ponudi je bila i „lebara“ – rakija od hleba, zatim od kukuruza, mada je pečenje ove rakije bilo zabranjeno. Najopasnija rakija po zdravlje ljudi bila je proizvedena od špiritusa.

Oko birtija se muvali i ljudi „s druge strane zakona“

Posetioci birtija bili su siromašniji građani i gradska sirotinja koja je išla od jedne do druge birtije i nudila gazdi veće ili manje usluge za čašu vina ili čašicu rakije. Naravno, oko birtija su se muvali i ljudi „s druge strane zakona“ i problematične i nemoralne žene. Sav taj šaroliki svet idući od jedne do druge birtije, samo ih je na Žitnom trgu bilo trinaest, nalivao se jeftinim, nekvalitetnim i često po zdravlje vrlo opasnim pićima.

Zbog toga su izgredi, tuče, krađe, svađe, psovke i nemoral oko birtija bili svakodnevna pojava. To je izazivalo ljutnju, bes i nezadovoljstvo ostalih građana. Oni su energično protestovali kod gradskih vlasti tražeći da Policijska kapetanija pooštri režim oko izdavanja dozvola za birtije, odnosno točionice. Građanima se pridružio i Gradski fizik, jer je smatrao da takvi lokali uništavaju ljudsko zdravlje, ali i moral, jer su se u ulicama ispred birtija, ponekad, pravile i čitave orgije.

Svi ovi apeli samo su delimično urodili plodom. Policijska kapetanija je zatvorila nekoliko najproblematičnijih lokala, ali većina je nesmetano nastavila sa radom. Jer, vešte gazde su redovno plaćale porez i tako, u dobrom delu, punile gradsku kasu.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš