PROZOR U PROŠLOST: Naš grad je 1807. izgoreo u velikom požaru

Od mnogobrojnih nedaća koje su u prošlosti pogađale naš grad, najveća se dogodila pre 213 godina, odnosno 1807. Te godine, naime, izbio je najveći požar u istoriji grada, koji je, u pravom smislu te reči, uništio ceo grad.

Prema pisanom svedočanstvu, ovaj veliki požar izbio je 30. avgusta 1807. popodne, u blizini Pivare. Zbog jakog vetra, vatra se, preko postojećeg drvenog mosta, prenela na drugu obalu Begeja. Varnice, koje je snažni vetar rasipao po celom gradu, izazivale su požare na desetak i više mesta istovremeno, pretvarajući sve pred sobom u prah i pepeo.

Ovaj požar, nezapamćenih razmera i žestine, širio se kao bujica. Potpomognuta vetrom, vatra je gutala slamnate i trščane krovove kuća, kamare slame i sena koje su se nalazile skoro u svakom dvorištu.

Izbezumljeno građanstvo pokušavalo je da preduzme mere za odbranu. Pokazalo se, međutim, da je vatra bila toliko jaka da je svaki pokušaj gašenja bio uzaludan. Uplašeni građani spasavali su goli život, bežeći ispred vatrene stihije koja je gutala sve pred sobom.

Posledice ovog velikog požara po građanstvo i grad bile su ogromne. Požar je progutao više ljudskih života, a materijalna šteta je bila nesaglediva.

U velikom požaru izgorele privatne kuće, škole, radnje…

Pored velikog broja privatnih kuća, izgoreo je deo varoši pored Pivare, drveni most preko Begeja, županijska i gradska kuća, parohijski dom, škola, radnje…

U velikom požaru su, pored upravnih zgrada, izgorela i arhivska dokumenta koja su se u njima nalazila. Tako je naš grad za večita vremena oštećen za pisana svedočanstva iz prošlosti, pre 1807. godine.

Zbog uništenja županijske zgrade, Skupština zemaljskih staleža je odlučila da se sedište Torontalske županije, zajedno sa blagajnom, privremeno preseli u Veliki Senmikloš (danas u Rumuniji). Ono malo županijske arhive što je spaseno preneto je u Elemir.

Zanimljivo je naglasiti da su u ovom strašnom požaru ostale neoštećene samo pravoslavna crkva u Svetosavskoj ulici, rimokatolička crkva i kapela Svetog Vendelina.

Katastofalni požar iz 1807. godine, koji je bezmalo sravnio sa zemljom naš grad, i uništio mnoga materijalna i kulturna dobra i vrednosti, imao je i pozitivnih posledica. Naime, posle požara, hitno se pristupilo obnovi grada. Napravljeni su novi regulacioni planovi i zidane su zgrade od kvalitetnijeg materijala. Već sledeće, 1808. godine, izgrađen je novi, drveni most preko Begeja. On je bio u funkciji sve do 1903. godine, kada je postavljen novi gvozdeni, Veliki most.

Izgrađene su i nove upravne zgrade, ali posledice požara su se osećale dugi niz godina, jer se Veliki Bečkerek ponovo gradio, a drugi gradovi poput Sombora, Subotice, Novog Sada, ekonomski i kulturno razvijali.

Istovremeno sa obnovom grada, pristupilo se organizaciji vatrogasne službe, koja je otpočela sa radom 1813. godine.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš