Prozor u prošlost: Dan kada je oslobođen koncentracioni logor u gradu

Povodom godišnjice oslobađanja logoraša iz nacističkog koncentracionog logora u Zrenjaninu, objavljujemo tekst istoričarke Nade Boroš na tu temu.

„Drugog oktobra 1944. godine, posle povlačenja Nemaca iz Petrovgrada, ja sam predao drugovima dva čekića radi obijanja lokota na logorskim vratima, zbog puštanja preostalih zatvorenika iz logora“. Ovako je svedočio Kosta Kimpanov, pre 74 godine, pred Komisijom za utvrđivanje ratnih zločina u Banatu.

Logor u našem gradu nalazio se u danas oronuloj i napuštenoj zgradi na kraju ulice Cara Dušana, u nekadašnjem mlinu. Otvoren je 20. juna 1942. godine. Puno ime mu je glasilo – Koncentracioni logor, vanjska ispostava policije i službe bezbednosti u Velikom Bečkereku.

Pripreme za otvaranje logora, međutim, otpočele su znatno ranije, odmah nakon ulaska okupatorskih trupa u naš grad, aprila 1941. godine. Prema ranije usvojenom planu, Vojvodina je rasparčana tako da je Bačka pripala mađarskim, Srem ustaškim, a Banat nemačkim okupacionim snagama. To se i podrazumevalo jer je najveći broj Mađara živeo u Bačkoj, Hrvata u Sremu, a Nemaca, odnosno domaćih Švaba, u Banatu.

Pripreme za okupaciju bile su sistematične

Banatske Švabe, kojima je Banat dat na upravljanje, dobro su poznavale prilike i ljude u svom okruženju. Ali, imali su i veoma ozbiljne obuke pod okriljem „Kulturbunda“, nemačke kulturne organizacije. Ona je delovala u Vojvodini i menjala svoju formu i programe, sve prema zadacima koje su domaći Nemci dobijali iz matice.

Odmah nakon okupacije, na rukovodećim mestima u sreskim, gradskim i opštinskim upravama postavljani su istaknuti predstavnici „Kulturbunda“. Vojne snage u Banatu sačinjavali su predstavnici „Dojče manšafta“, dobrovoljne vojne formacije, koju su činili domaći Nemci.

Sve ove činjenice ukazuju da su pripreme za okupaciju bile sistematične i veoma stručno obavljane, mnogo pre početka Drugog svetskog rata.

Preuzimajući vlast u Banatu, domaći Nemci odmah su počeli sa hapšenjima i zatvaranjima svih aktivista, kako pripadnika Komunističke partije Jugoslavije, tako i njihovih simpatizera, ali i intelektualaca, imućnih ljudi, zemljoradnika, radnika… Prema načinu rada, uočeno je da su imali unapred pripremljene spiskove i da su mogli odmah, bez većih priprema, da hapse i zatvaraju. Kako se broj zatvorenika iz dana u dan povećavao, svi dotadašnji zatvori u Banatu bili su mali da prime pohapšene.

Pored toga, zbog rigoroznosti prema zatvorenicima, bila je potrebna jedna baza. Iz nje bi sve pohapšene Banaćane vodili na streljanje, ili na prinudni rad. Ili bi ih podvrgavali teškim i mučnim ispitivanjima.

Zbog toga šef Policijske prefekture za Banat, domaći Nemac Franc Rajt, već sredinom 1941. godine, podnosi zahtev dr Haroldu Turneru, komandantu Upravnog štaba za civilnu upravu Srbije, da se u Petrovgradu (Zrenjaninu) otvori koncentracioni logor. Turner je taj predlog bezrezervno podržao. Pripreme za otvaranje logora započete su već krajem 1941. godine. Za logor je odabrana zgrada starog mlina, u ulici Cara Dušana, čija je veličina i lokacija odgovarala nameni.

Koncentracioni logor je otvoren u junu 1942. godine

Koncentracioni logor Petrovgrad otvoren je 20. juna 1942. godine. Za komandante logora uglavnom su postavljani domaći Nemci, odranije obučeni za te poslove.

Kroz logor je prošlo više od 10000 zatvorenika iz svih krajeva Banata. Tačan broj logoraša se ne zna, jer su po svemu sudeći Nemci nakon povlačenja spiskove zatvorenika odneli sa sobom ili spalili. Većina zatvorenika prošla je kroz najveće muke i teror. Jedan broj je odatle odvođen na streljanje i streljani su na ondašnjem vašarištu, na lokaciji današnjeg Karađorđevog parka, ali i kod spomen obeležja na Bagljašu, u Jabuci, u južnom Banatu i na drugim mestima. U ovom logoru bile su, pored muškaraca, zatočene i žene i deca. Pri odmeravanju kazne, niko nije bio zaštićen, pa je i jedan broj žena iz ovog logora odveden na streljanje.

Koncentracioni logor u Petrovgradu, današnjem Zrenjaninu, oslobođen je 2. oktobra 1944. godine. Tada se zastava slobode zaviorila i u samom gradu. Iako je logor bio miniran, logoraši su uspeli da se bezbedno izvuku. Većina bivših zatočenika prenesena je u gradsku bolnicu, zbog izmučenosti, bolesti, gladi i iscrpljenosti.

Oslobođeni zatvorenici svedočili su o mukama i torturama kroz koje su prolazili pred Komisijom za utvrđivanje ratnih zločin u Banatu. Ona je formirana odmah nakon oskobođenja, oktobra 1944. godine.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš