PROZOR U PROŠLOST: Čišćenje i održavanje ulica i trgova

Skloni smo da svakodnevno kritikujemo naš grad, ulice, trgove, zelenilo, puteve, trotoare… U toj kritici često se okrećemo prošlosti, naglašavajući da je u prošlosti naš grad bio lepši, čistiji i uredniji.

Međutim, najpouzdaniji svedok prošlosti je pisana reč. Tako smo zahvaljujući jednom novinskom članku, koji je dvadesetih godina izašao u gradskom listu „Torontal“, saznali da je u prošlosti naš grad imao velikih poteškoća oko održavanja čistoće po gradskim ulicama i trgovima.

Svakodnevne pritužbe građana na prašinu, smeće, neprijatne mirise od zaostalog đubreta i žabokrečina po ulicama, bile su upućene Gradskom savetu. Zbog toga je Gradski savet na svojim sednicama godinama raspravljao o čistoći i stvaranju reda po ulicama. Ponekad su diskusije bile veoma žučne. Naročito tokom leta, kada su oblaci prašine plovili nad gradom, a neprijatni mirisi od smeća i ustajale vode onemogućavali građanima normalno disanje.

Da bi se uverio u istinitost reči gradskih predstavnika, načelnik grada Boguljub Aleksić je 1922. godine fijakerom obišao sve gradske ulice i trgove. Već na sledećoj sednici Gradskog saveta, na osnovu onoga što je video po velikobečkerečkim ulicama, naredio je da se građanstvu izdaju najstrože mere o održavanju ulica. Svaki vlasnik kuće, zanatske radnje ili dućana, bio je dužan da, naročito tokom leta, dva puta dnevno čisti trotoar. Ujutru i uveče. Pre čišćenja bio je u obavezi da trotoar polije, kako se ne bi dizala velika prašina. Za sprovođenje reda i čistoće po ulicama bila je zadužena gradska policija. Ona je obilazila ulice i kažnjavala sve one koji ovo naređenje nisu poštovali.

Za samo nekoliko dana gradska policija je prijavila oko pedeset nesavesnih građana, koji su bili u obavezi da plate visoke kazne.

Uskoro se pojavio novi problem

Međutim, uskoro se pojavio novi problem. Naime, posle čišćenja ulica, gomile smeća su bile ostavljene pored puta. Tu bi ostajale sve dok ih vetar, kola i pešaci ne bi razneli.

Kako bi i ovaj problem bio rešen Senat grada je doneo odluku da se u gradskom budžetu predvide veća sredstva za održavanje javne čistoće. Zahvaljujući tim sredstvima, grad je uskoro kupio nekoliko novih kola za iznošenje smeća. To je znatno poboljšalo izgled i čistoću grada.

Ni ovo rešenje, međutim, nije bilo dugotrajno. Grad se razvijao u industrijski i zanatski centar, a gradski budžet često nije bio u mogućnosti da uspostavi ravnotežu između njegovog privrednog razvitka, lepog izgleda i čistoće.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš