Prozor u prošlost: Celo selo zbog mlade naučilo rumunski jezik

„Zašto naš narod u Austriji propada“, postavila je pitanje i raspisala nagradu za tekst na zadatu temu Matica srpska. To je učinila polovinom XIX veka, kada je uočeno da se broj Srba na prostoru današnje Vojvodine znatno smanjio, naročito posle 1848. godine.

Zanimljivu raspravu na tu temu dao je dr Đorđe Natošević u Letopisu Matice srpske iz 1866. godine. On se posebno osvrnuo na Banat i njegovo većinsko stanovništvo, Srbe i Rumune, i na njihove karaktere. Ti karakteri su delimično i danas uočljivi.

U XVIII veku većinsko stanovništvo u Banatu, ravnom i planinskom, bilo je srpsko i rumunsko. Iako su oba naroda pripadala istoj, pravoslavnoj veri, svaka od ovih etničkih grupa imala je svoje običaje, verske i svetovne, različite navike i jezik. To im, međutim, nije smetalo da se među sobom žene i udaju. U tim mešovitim brakovima, zbog svog čvrstog karaktera i urođenih osobina, Rumuni su, više od Srba, čuvali svoje stare običaje i jezik.

Rumuni su se služili samo svojim jezikom, stoji u navedenom tekstu. Veoma teško su se odlučivali da uče strane jezike. Za razliku od njih, Srbi su rado učili strane jezike. Bili su naklonjeni umetnosti, posebno slikarstvu i pozorištu, rado su putovali po svetu, često zanemarujući svoje običaje, nošnju pa i jezik.

Srpkinje rado učile rumunski jezik

Još drastičnije je bilo kod žena. Srpkinje su udajom za Rumune, i ulaskom u kuću mladoženje, lako i rado naučile rumunski, potpuno prihvatajući njihove običaje i novo okruženje.

Kod Rumunki je bilo obrnuto. Prema dr Natoševiću, Rumunke su bile čile, življe, štedljivije i vrednije od Srpkinja. Ali, ako se udaju za Srbina i uđu u srpsku kuću, one neće da nauče srpski, nego ostali članovi porodice uče od njih rumunski. Koliko su one bile čvrste i odlučne da ne nauče drugi jezik, sem svog maternjeg, svedoči podatak da je u jednom manjem selu pored Temišvara, u kojem su živeli isključivo Srbi, jedna Rumunka preobratila celo selo. Svi u selu su naučili da govore rumunski, umesto da ona nauči srpski.

Naime, jedan mlad momak, seljak, oženio je Rumunku iz susednog sela. Ona ni po koju cenu nije želela da nauči srpski. Kako je bila lepa, vredna i štedljiva, postala je dobra domaćica. Da bi mogli sa njom da razgovaraju, celo selo je bilo prinuđeno da nauči rumunski. Tako je jedna Vlahinja povlašila celo srpsko selo, piše Natošević u svojoj raspravi.

On hvali Rumunke kako imaju jednu izuzetno lepo osobinu, nasuprot Srpkinjama, a to je da su zadržale skoro svugde svoje stare običaje, jezik i staru nacionalnu nošnju.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš