PROZOR U PROŠLOST: Bugari su bili prvi povrtari u ovom delu Banata

Kako je porodica Lazar, koja je bila ekonomski napredna, uticala na razvoj povrtarstva u ovom delu Banata, pročitajte u ovom delu serijala „Prozor u prošlost“.

Banat je posle oslobođenja od Turaka 1718. godine pripojen austrijskoj carevini. Radi oprihodovanja velikih kompleksa banatske zemlje, carska komora je od 1781. godine raspisivala nekoliko licitacija za njezinu prodaju.

Na jednoj od prvih licitacija održanoj u Beču 1781. godine posed u Ečki od oko 30.000 jutara prodat je krupnom trgovcu stokom Lazaru Lukaču. Lazar je bio Jermenin po poreklu. Unosan posao trgovanja stokom nasledio je od svoga oca, koji je još od 17. veka trgovao s austrijskim dvorom. Odmah potom, novi vlasnici ulaze u posed i dobijaju plemićku titulu, Lazar od Etska.

Kupovinom zemlje u Ečki, porodica Lazar daje novi pečat celom kraju, kojim je gospodarila punih 160 godina.

Porodica Lazar, ekonomski veoma napredna, decenijama je uvodila novine za koje je procenjivala da bi mogle unaprediti imanje. Jedna od njih je bila uzgoj povrtarskih kultura, koje nisu bile zastupljene na imanju. Zbog toga najstariji sin i naslednik Lazar Lukača, Janoš, dovodi 1794. godine na imanje Bugare.

Ti novi stanovnici vlastelinstva imali su zadatak da zametnu povrtarstvo na ečanskom imanju. Sa novopridošlim bugarskim stanovništvom Janoš Lukač je sklopio je tridesetogodišnji ugovor o uslovima rada i stanovanja na imanju.

Zakup uz vrlo povolje uslove

Jedna od osnovnih ugovornih obaveza bila je da se Bugarima dodeli u zakup, uz vrlo povoljne uslove, oko 3.000 katastarskih jutara zemlje za uzgoj povrtarskih kultura. Plodna ečanska zemlja i vredne ruke bugarskih naseljenika davali su rezultate odmah nakon njihovog dolaska. Na ovom naprednom vlastelinstvu koristile su se najsavremenije alatke za obradu zemlje – trobrazni plug, sejačice i mašine za povrtarstvo, kao što su zagrtač za krompir i plugovi za sečenje korova s pet i sedam noževa.

Bugari su povrtarske prozvode predavali vlastelinstvu prema ugovornim obavezama. Viškom proizvoda trgovali su slobodno, uglavnom noseći ih na velikobečkerečku pijacu. A vlastelinstvo je kvalitetne povrtarske proizvode, posebno krompir, prodavalo zajedno s ratarskim kulturama – pšenicom i kukuruzom, u Beču i Budimpešti. Sav višak proizvoda transporovan je velikim drvenim lađama, dereglijama, Begejom, Tisom i Dunavom. Prema raspoloživim podacima, proizvodi iz Ečke bili su na visokoj ceni zbog kvaliteta.

Porodica Lazar ostavila tragove i do danas

Bugarski živalj je u potpunosti bio zadovoljan životom i radom na imanju vlastelinstva Ečka. Ipak, nakon isteka tridesetogodišnjeg ugovora, Bugari i novi vlastelin Lazar Agošton nisu produžili saradnju. Razlog je ležao u potrebi bugarske zajednice da dobije veću količinu zemlje u zakup. Međutim, vlastelin im nije mogao izaći u susret iz jednostavnog razloga – nije bilo slobodne zemlje za davanje u zakup i obradu. I pored toga došlo je jednogodišnjeg produženja ugovora, te su Bugari ostali još jednu godinu na imanju. Nakon toga, obaveštavaju vlastelina Lazara Agoštona da napuštaju imanje u Ečki. Potrebnu količinu zemlje, duplo veću nego što su zakupljivljli u Ečki, Bugari su zakupili na imanju Idvornok (deo današnjeg sela Banatski Dvor) od vlastelina Josipa Petrovića.

Pročitajte još: PROZOR U PROŠLOST: Kako su nekada izgledale pijace u našem gradu

U proleće 1825. godine cela bugarska zajednica napustila je ečansko imanje i preselila se na imanje Idvornok. Zemlju koju su koristili Bugari vlastelin je dodelio već doseljenim Nemcima i Rumunima.

Boravak prvih Bugara, povrtara, na vlastelinskom imanju u Ečki ostavio je trag do današnjih dana. I danas se na prostoru bivšeg imanja porodice Lazar gaje povrtarske kulture. Plastenici i staklenici različitih veličina u Lukinom Selu, Belom Blatu, Ečki i Mužlji, prekrili su bašte i njive u ovim selima.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš