PROZOR U PROŠLOST: Brankovan je bilo najlepše kupalište na Begeju

U ovim danima, kada nas obasjavaju sunčevi zraci, a svi mediji upozoravaju na kojekakve meteo alarme, stariji građani povlače se u hladovinu svojih domova, sećajući se sa setom starih, dobrih vremena. Na pamet im prvenstveno pada Brankovan, najlepša plaže na Begeju, a prema pisanju ondašnjih novina i Vojvodine.

Poznato kupalište Brankovan izgradio je 1931. godine Velikobečkerečanin Đoka Brankovan, na obali Begeja iza današnjeg SUP-a.

Gradnju kupališta započeo je, zapravo, još 1923. godine kada je kupio kuću u tadašnjoj Krunskoj ulici, danas ulici Dr Zorana Kamenkovića. Onda je kupovao plac po plac zemljišta, sve dok se nije spustio na samu obalu Begeja. Kako su obale Begeja, kao i danas, bile zarasle u trsku i šikaru, nerealno je delovala njegova ideja da će baš na Begeju izgraditi moderno kupalište i sportski centar za sportove na vodi.

Međutim, uporni Brankovan, nakon završetka Trgovačke ademije i kraćeg putovanja po svetu, te 1931. godine uspeo je prema svojoj zamisli da izgradi moderno kupališt. Na njemu su se odvijala i sportska takmičenja za sportove na vodi, plivanje i vaterpolo utakmice. Radi rekreacije kupača, na kupalištu su bile postavljene i gimnastičke sprave i izgrađeni tereni za fudbal, odbojku i košarku.

Na Brankovan se ulazilo na dva ulaza, iz Krunske ulice (Dr Zorana Kamenkovića) i sa Begeja. Kupačima su hladovinu pravili ogromni kestenovi sa obale i jablanovi sa druge, ulične strane. Ružičnjak u dva nivoa ukrašavao je unutrašnjost kupališta.

U restoranu „Abacija“ nalazio se akvarijum sa ribama koje bi završavale u tanjirima gostiju

Samo kupalište, za to vreme, bilo je moderno opremljeno. Imalo je kabine za presvlačenje, osmatračnicu na kojoj su stajali spasioci, talpu za bezbedno kupanje dece… Prostor za kupače bio je obeležen, radi njihove bezbednosti.

Radi odvijanja sportskih aktivnosti postavljene su tribine za gledaoce, mesta za sudije i žiri i postolja za pobednike.

Najlepši deo kupališta, međutim, bio je restoran „Abacija“. Nazvan je po starom imenu grada Opatije, koji je svojom lepotom očarao Đoku Brankovana. U dvorištu restorana, ispod velikih suncobrana, bili su postavljeni kameni stolovi i drvene, udobne, stolice za osveženje kupača hladnim pićima, toplim i hladnim jelima. U samom restoranu nalazio se stakleni akvarijum sa živim ribama. Stoga su gosti mogli da pokažu prstom ribu koju žele da im se pripremi.

Zbog svega toga mnogobrojni građani, i mladi i stariji, ovde su provodili svoje letnje dane uz plivanje, različite sportske aktivnosti i zabave, poput izbora najlepše devojke grada.

Brankovan je uveliko nadživeo svoga osnivača Đoku Brankovana, koji je preminuo 1938. godine u 44. godini života. Nakon njegove smrti, sve poslove oko kupališta preuzeo je njegov sin Stevan, a nakon Drugog svetskog rata ono je nacionalizovano.

Međutim, Zrenjaninci su se kupali na Brankovanu sve do šezdesetih godina prošlog veka.

Za portal zrenjaninski.com piše istoričarka Nada Boroš