PORTAL „ZRENJANINSKI“ ISTRAŽUJE: Šta će biti sa Sandićevom kućom?

ZRENJANIN – Svako ko je u poslednje vreme prošao Karađorđevim trgom u Zrenjaninu mogao je primetiti da su u dvorištu Sandićeve kuće, za koju se veruje da je najstarija sačuvana građevina ovog tipa, posečena stabla koja su ugrožavala stabilnost ionako trošnog objekta sa odlikama nemačke kolonističke kuće „jozefinskog perioda“ u Vojvodini.

Pojedinci su se stoga zapitali da li će konačno ova trščara nadomak centra grada, čije se trajanje proteže kroz četiri veka, biti rekonstruisana kako ne bismo dočekali da se potpuno uruši.

– Kuća je u privatnom vlasništvu i u toku su pregovori oko toga da je grad preuzme – kaže za portal „Zrenjaninski“ gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić. – Želja nam je da je uredimo, jer bi bila bruka za sve nas ako bi nestala. Moram naglasiti da smo problem sa Sandićevom kućom nasledili i da u prethodnom periodu, iako su mnogi isticali njen veliki značaj, niko nije preduzeo nikakve konkretne korake. Mi sada činimo sve što možemo da to pitanje rešimo na pravi način. A jedan od tih koraka jeste i uklanjanje stabala pokraj kuće, kako drveće ne bi ugrozilo stabilnost objekta.

Zbog stanja u kome se nalazi Sandićeva kuća odavno je trebalo da bude rekonstruisana. Trščara je podignuta 1790. godine. Zidana je od naboja, s krovom „na dve vode“, a celom dvorišnom fasadom pruža se nadstrešnica bez stubova. Na uličnoj fasadi su dva prozora, duboko uvučena u zid i prekrivena drvenim šalukatrama. Kuća je poznata po tome što je pripadala poznatoj familiji Sandić, a u njoj se 1836. godine rodio Aleksandar Sandić, koji je u Beču studirao pravo i filologiju. Nekoliko godina bio je i pisar Vuka Stefanovića Karadžića i jedan od istaknutih saradnika Matice srpske, a afirmisao se i kao književnik i ugledni intelektualac među Srbima svog vremena. Umro je u Novom Sadu 1908. godine.

– Sandićeva kuća je od višestrukog značaja, i memorijalno – istorijskog, i sa stanovišta graditeljstva. Ona je građena u duhu kolonističkih kuća jozefinskog perioda, u vreme planske kolonizacije u Vojvodini, u doba vladavine Josifa Drugog – objašnjava etnolog Branislav Milić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanina.

Među stručnjacima nema dvoumljenja da li Sandićevu kuću treba hitno rekonstruisati, jer je ona odavno proglašena za dobro od opšteg interesa. Posao, međutim koči postupak eksproprijacije, mada je srpska Vlada još marta 2006. donela rešenje da se ona sprovede na kući i placu površine 14,4 ara.