Pitali smo AI čega se Zrenjaninci najviše plaše: Top 10 briga naših sugrađana
Građani Zrenjanina, kao i mnogi drugi u Srbiji, svakodnevno se suočavaju s brojnim izazovima. Od bezbednosti i ekonomskih problema, pa do brige za zdravlje i životnu sredinu. Strahovi su različiti, ali svi imaju zajednički koren – nesigurnost u budućnost.
Podeli vest:
Pitali smo ChatGPT, platformu veštačke inteligencije (AI), čega se Zrenjaninci najviše boje. Na osnovu razgovora sa građanima i komentara na društvenim mrežama, donosimo listu deset najvećih strahova Zrenjaninaca.
Zagađena voda: Iako nas režim uverava da je konačno rešen višedecenijski problem i da iz naših slavina teče zdrava pijaća voda, i dalje je to najveći i najdugovečniji strah u gradu. Mnogi građani i dalje ne veruju da je voda iz česme ponovo bezbedna za piće.
PROČITAJTE JOŠ: Novo u DTL PerSu marketima – nikad jednostavnije do bele tehnike!
Odlazak mladih: Sve više mladih napušta grad u potrazi za boljim životom, što kod starijih izaziva zabrinutost za budućnost Zrenjanina.
Nezaposlenost i niske plate: Ekonomska nesigurnost ostaje među glavnim razlozima za brigu.
Zagađenje vazduha i industrijski otpad: Pojedine fabrike i industrijske zone često su meta kritika zbog neprijatnih mirisa i sumnji na zagađenje.
Poplave i loša infrastruktura: Strah od obilnih kiša, zapušenih kanala i ulica koje se pretvaraju u reke.
Vandalizam: Sve više građana izražava zabrinutost zbog krađa i oštećenja javne imovine.
Saobraćaj i nebezbedne raskrsnice: Posebno u blizini škola i prometnih ulica.
Nedostatak lekara i kvalitet zdravstvene zaštite: Česte žalbe na gužve, nedostatak kadra i sporu uslugu u domovima zdravlja.
Politička neizvesnost i apatija: Zrenjaninci se plaše da se ništa neće promeniti, bez obzira na izbore i obećanja.
Gubitak identiteta grada: Strah da Zrenjanin postaje „grad bez duše“, sa sve manje kulturnih sadržaja i prepoznatljivog lokalnog duha.
I šta kažete – da li je AI u pravu?
Podeli vest:
Što se tiče demografije nemaju pojma(čak ni 99% ljudi u gradu priča, a nema pojma). Ako se pogleda migracioni saldo Zrenjanina je bio -116 što je na naših 105.000 stanovnika gotovo zanemarljiva cifra. Ali je glavni problem što imam među najnižim natalitetima u Srbiji već decenijama, tako da je sada 1.63, a s obzirom na naše staro stanovništvo (kao i u ostatku Srbije) nemoguće je bez veoma jakih i ozbiljnih mera ostvariti porast stanovništva. Pad se jedino može usporiti ali i da se poveća nekim čudom natalitet na 2,1(prosta prirodna reprodukcija) pad bi bio sasvim izvestan jer nam je staro stanovništvo. Jedino što bi kod nas bilo rešenje bi bile pozitivne migracije iako smo na granici pozitivnog i negativnog, nama bi bilo potrebno da se zaustavi pad u gradu +500 ljudi da se doseli u godini, a sada(u 2024 jer su to poslednji podaci) je tačno +50. Moguće je ali malo verovatno dok se ne izgradi autoput, a tada je potrebna veoma ozbiljna strategija
Upravo tako… Taj čika AI nas je pročitao kao otvorenu knjigu..
Spisak je, nažalost, previše dugačak, ali mislim da fale dve jako važne stvari: javni prevoz i vizuelni izgled grada, prvenstveno centra. Javni prevoz je zaista užasan, kako gradski, tako i prigradski i međugradski, ako uopštei postoji jer ga ja, iskreno nikada nisam ni koristio. Zašto je glavna autobuska stanica uopšte građena na rubu grada, a ne u centru? Zašto su stajališta nesređena, zašto na njima nema reda vožnje? U svim normalnijim gradovima, u inostranstvu pogotovo, stajališta imaju čak i imena, zna se otprilike kada dolazi autobus i koliko traje put do odredišta itd. U Sloveniji više puta dnevno ide bus na, praktično salaše od nekoliko ljudi, a ovde nema redovne vožnje do naseljenih mesta koja, makar za sada, još imaju stanovnika. Stvarno bruka. Drugo, centar i njegov izgled, visedecenijski problem takođe. Pinova vila, most na suvom itd. Ništa se ne radi da bi bio lepši, turisti ne dolaze jer nekog naročitog sadržaja ovde ni nema.
Svi komentari imaju smisla i to je O.K. Da bi se takve stvari ikako popravile treba ugušiti nepotizam, u startu. A ove dosadašnje „vodiče“ sve pozvati na odgovornost.