ODATA POŠTA RODOLJUBIMA KOJE SU UBILI FAŠISTI
ZRENJANIN – Na Žitnom trgu u Zrenjaninu danas je obeležena 75. godišnjica od tragičnih događaja iz 1942. godine, kada su fašisti streljali 30 građana srpske i romske nacionalnosti, a potom ih na tom mestu i obesili. Služenju pomena postradalima i polaganju venaca na spomenik, u ime Grada Zrenjanina, prisustvovali su zamenik gradonačelnika Saša Santovac i […]
ZRENJANIN – Na Žitnom trgu u Zrenjaninu danas je obeležena 75. godišnjica od tragičnih događaja iz 1942. godine, kada su fašisti streljali 30 građana srpske i romske nacionalnosti, a potom ih na tom mestu i obesili.
Služenju pomena postradalima i polaganju venaca na spomenik, u ime Grada Zrenjanina, prisustvovali su zamenik gradonačelnika Saša Santovac i pomoćnici gradonačelnika Željka Milošević i Dragan Ćapin. Venac je položio i predsednik Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) Nedeljko Papić, a pomen ispred spomenika na Žitnom trgu služio je sveštenik Slobodan Čestić.
– Prisećamo se onih koji su dali svoje živote za slobodu, da bi stvorili drugačiju zemlji i da bi nam omogućili da danas živimo bolje. Sećajući se njih uzimamo na sebe obavezu da sprečimo da se tako nešto ikada više ponovi, da živimo u miru i da stvaramo bolju državu našoj deci i unucima – poručio je Santovac.
Na današnji dan, 1942. godine, u tadašnjem Petrovgradu, Kikindi, Dragutinovu (danas Novo Miloševo) i Banatskom Aranđelovu, nemački okupatori streljali su 150 komunista i njihovih simpatizera. Istog dana mađarski fašisti počeli su masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane Tise, u Bačkoj. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba, što je takođe bila posledica delovanja lokalnog partizanskog odreda.
U Zrenjaninu su fašisti pogubili trideset rodoljuba, srpske i romske nacionalnosti, među kojima je bilo i skojevaca i partizana, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine u nekoliko mesta u Banatu. Oni su streljani u dvorištu sudskog zatvora i potom preneti na Žitni trg, gde su jedan dan visili na vešalima, u znak odmazde prema akcijama antifašista u ovom gradu i okolini nakon aprilske okupacije.
Ovaj zločin, po zamisli fašista, trebalo je da slomi otpor naroda i uguši njegove slobodarske težnje, ali je samo još više pojačao svest o potrebi suprotstavljanja okupatoru.