OBRATITE PAŽNJU NA RANE ZNAKE MOŽDANOG UDARA!

ZRENJANIN – Povodom obeležavanja 29. oktobra, Svetskog dana borbe protiv moždanog udara, u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ žele da još jednom skrenu pažnju na rasprostranjenost ove bolesti, značaj prevencije i ranog otkrivanja, kao i o mogućnosti pravovremenog lečenja.

Akutni moždani udar je fokalni ili globalni poremećaj moždane funkcije koji naglo nastaje, traje duže od 60 minuta, a posledica je poremećaja moždane cirkulacije ili stanja u kojima protok krvi nije dovoljan da zadovolji potrebe mozga za kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dva tipa moždanog udara – ishemijski, kada dolazi do zapušenja krvnog suda, a koji se javlja u 75 do 80 odsto slučajeva, i hemoralgijski, kada dolazi do pucanja krvnog suda, koji je zastupljen u 20 do 25 odsto slučajeva.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, akutni moždani udar, kod nas poznatiji kao šlog, treći je uzrok smrti u razvijenim zemljama, odmah iza kardiovaskularnih i malignih bolesti. Gledajući na populaciju celog sveta, akutni moždani udar (AMU) zauzima drugo mesto po učestalosti. Procenat smrtnosti iznosi 25-30 odsto. To je bolest sa najvećim stepenom invaliditeta, samo polovina obolelih se vraća nekoj vrsti zaposlenja, a 20-30 odsto bolesnika nije sposobno za samostalno funkcionisanje i samozbrinjavanje, te je zavisno od tuđe nege i pomoći.

Postoje faktori rizika koji su urođeni, to su pol (muškarci češće oboljevaju), starost (rizik od ove bolesti se duplira u svakoj novoj dekadi posle 55. godine), nasledni faktor, rasa (pripadnici crne rase imaju dvostruko veći rizik oboljevabnja). Oni faktori na koje donekle možemo uticati su hipertenzija, šećerna bolest, pušenje, alkoholizam, povišene masnoće u krvi, fizička neaktivnost, gojaznost, stres.

Načelnik Odeljenja neurologije Opšte bolnice Zrenjanin dr Dragan Derikrava ističe da je bitno obratiti pažnju na rane znake nastanka moždanog udara, a to su oduzetost lica, ruke, noge ili cele polovine tela, poremećaj govora i razumevanja, naglo zamagljenje ili gubitak vida na jednom oku ili u polovini vidnog polja, vrtoglavica, gubitak ravnoteže i koordinacije, glavobolja povremeno praćena mučninom i povraćanjem.

U cilju ranog otkrivanja, kako riziko faktora, tako i nastalog AMU, potrebno je obaviti određene dijagnostičke procedure, kako bi se što ranije pristupilo prevenciji i lečenju obolelog: CT mozga ili magnetna rezonanca, Dopler krvnih sudova vrata, pregled kardiologa, laboratorijska analiza.

Dr Derikrava je skrenuo pažnju da uprkos čestom mišljenju da za nastali akutni moždani udar (šlog) nema leka, činjenica je da takvo mišljenje nije tačno. Danas se ova bolest leči u specijalizovanim intenzivnim jedinicama za moždani udar, gde se pacijentima pruža kompletna dijagnostika, lečenje i nega obolelog pacijenta po najvišim svetskim standardima za lečenje moždanog udara. Takva Jedinica postoji u našoj bolnici od 2010. godine.

Jako je bitno istaći potrebu što ranijeg dolaska pacijenta u bolnicu, već po javljanju prvih simptoma bolesti (najidealnije u prva 3,5 sata od nastanka tegoba), kada postoje mogućnosti pravovremene dijagnostike i primene terapije u cilju ponovne rekanalizacije zapušenog krvnog suda (trombolitička terapija).

Analize rađene u svetu pokazuju  da je smrtnost pacijenata lečenih u jedinicama za moždani udar za 18 odsto manja, a smanjen je i stepen invaliditeta u odnosu na lečene u opštim bolnicama.

Budući da je moždani udar teška bolest, sve se više čini na unapređenju lečenja i rehabilitaciji obolelog, javljaju se nove metode koje će u perspektivi doprineti još boljim rezultatima lečenja i oporavka.