NEVEROVATNA PRIČA IZ NAŠEG OKRUŽENjA: Jeste li znali za klaričanski jezik?

BELO BLATO, RADOJEVO – U celom svetu juče je obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika. Maternji jezik je deo kulturnog identiteta naroda, tačka prepoznavanja, različitosti, ali i tolerancije i razumevanja. Kada se to ovako napiše, zvuči opšte i kao fraza. A da nije tako i da sve to postoji i u praksi, govori porodica Toškov iz Belog Blata. Belo Blato je, inače, primer multikulturne i multijezične sredine, a porodica Toškov posebno.

– Moji roditelji su Bosanci, dakle Srbi, ali sa svojim specifičnim srpskim jezikom – priča za portal „Zrenjaninski“ Radmila Toškov, vlasnica čuvenog salaša „Lujza“ u Belom Blatu.

– Moj suprug je pola Bugarin, a pola Mađar. Otac mu je Bugarin, dakle i stričevi i tetke i sva rodbina sa te strane. Majka mu je Mađarica. Kad sam došla u kuću pre tri decenije, pričalo se uglavnom na mađarskom, posebno dok je muževljeva baka bila živa, jer je ona teško govorila srpski. Da bih se sporazumela, ja sam morala da naučim mađarski. Posle sam naučila i slovački, jer se tako priča u selu. Imam dve kume: sa Slovakinjom pričam na slovačkom, a sa Mađaricom na mađarskom. Kad se okupimo na nekim svečanostima, počnemo na jednom, a završimo razgovor na drugom jeziku. Ni ne osetimo kad se to desi. Sin mi je oženjen i sad živi sa porodicom u Beču i moguće je da mi unuka prve reči izgovori na nemačkom – to će biti nov jezik u našoj multijezičnoj porodici – kazuje Radmila.

Da li je klaričanski jezik – maternji jezik? Klaričani, naročito stari, reći će  – da. Naime, jezik kojim govore žitelji Radojeva, odnosno Klarije, umnogome se razlikuje od jezika kojim govore, na primer, Itebejci. Srpski je i jedan i drugi, ali…

– Mi smo došli iz Rumunije, iz Đarmate, to je Banatska Crna Gora – pričaju nam Klaričani. – Tamo smo živeli sa Nemcima, pa kad smo krenuli poneli smo i neke njihove reči, i rumunske, i onda se stvorio klaričanski. Tim drugačijim jezikom ponosili smo se, ali sve je manje starih ljudi koji ga govore, a mladi ga ne koriste, pa će i klaričanski u zaborav.

A, evo, nekih klaričanskih posebnosti: šibica je vatrica, žaba je željka, krofne su karafljosnice, a kad se naoblači, Klaričani kažu – nakaraburilo, će da trešti…

A u školi u Belom Blatu obeležavanje Dana maternjeg jezika ima posebnu važnost. Kao što smo već rekli, u toj neobičnoj sredini ljudi komuniciraju na više jezika, potpuno spontano i ravnopravno. Na ulici, u prodavnici, u školi i igralištu čućete razgovor na slovačkom, mađarskom, bugarskom, srpskom, romskom, bosansko – bošnjačkom,  pokatkad čak i na nemačkom. Belobalaćani kažu to je panonski esperanto.

I ove godine učenici i njihova mentorka, Adela Obšust, obeležili su Dan maternjeg jezika prigodnim aktivnostima koje su započete prošle nedelje, a čija je finalizacija bila danas u školskoj biblioteci. Predavanja o jezičkoj raznovrstnosti Panonije, identifikacija jezika po prezimenima, gledanje prigodnih filmova i, naposletku, izrada panoa, obeležili su te aktivnosti.