NEOBIČNO DVORIŠTE DRUGA AJDERA: Mali raj uz Tita i petokraku

ZRENJANIN – Često za neku daleku, suncem obasjanu i morskim plavetnilom okruženu destinaciju, čujemo da predstavlja raj na zemlji.

Da bi ovdašnji živalj dospeo tamo potrebno je dosta vremena a, bogami, i pozamašna kamara para. A novca je ovde uvek manjkalo. Opet, i kome pođe za nogom da ode tamo daleko, na sedmicu ili dve, svestan je da to nije njegov dom, onaj mali deo svemira koji pripada samo njemu, i da će ubrzo morati da se vrati onde gde mu je i mesto.

Zato je jedan čovek, naš sugrađanin Dragan Ajder, odlučio da pod okriljem doma izgradi svoj raj. Već sama tabla sa natpisom „Ajderov mali raj“, postavljena na ulazu u neobični park u privatnom vlasnišvu, probudiće pažnju kod prolaznika koji se zatekne pokraj dvorišta, na obodu Zrenjanina. Ako mu pogled posegne malo dalje primetiće u ovom privatnom parku mini letnjikovac, bunar, fontanu, sve to ukrašeno sa mnogo starinskih predmeta. Tu su i zastave bivše nam Juge, države koju smo uspešno rasparčali, i čije je oličenje bio drug Josip Broz Tito. Kome se penzioner Dragan Ajder, kao i njegovi istomišljenici i zagovornici komunističke ideologije, i dan danas klanjaju.

– Dolazi sve više ljudi koji žele da vide ovu oazu, sa simbolima koji podsećaju na vremena kada se živelo bolje, spokojnije, sigurnije – kazuje Ajder. – Neko je privučen simbolima nekadašnje Jugoslavije i Titovim likom, a drugi starinskim predmetima i objektima građenim u tom duhu. Mnogi dođu samo da bi se pokonili pred Titovom bistom.

Sve veće interesovanje za njegov mali raj, Ajdera podstiče da prostor, koji je trenutno „pod ključem“, otvori za posetioce. Želja mu je da mladi naraštaji dolaze i upoznaju se sa simbolima iz ne tako davne istorije, o kojoj tek nešto znaju samo iz knjiga.

– Kada sam počeo da uređujem ovaj prostor, hteo sam da dokažem da se nešto lepo može stvoriti, bez obzira što nailazimo na mnogo prepreka. Preko puta mog objekta je otpad, a nedaleko odavde ima i divljih deponija. Zato je „Ajderov mali raj“ pravo iznenađenje za sve koji ovde naiđu – zbori naš sagovornik.

Prostor je, veli on, počeo da uređuje pre nekoliko godina, prikupljajući raznorazne predmete. Danas se ovde mogu videti poljoprivredne alatke, kao što su špartač za kukuruz, sa drvenim točkom, izrađen pre stotinak godina, pa nešto „noviji“ model iste naprave. Tu je i starinski  plug, koji je Ajder doneo iz Krajišnika, kao nasleđe od oca, a koji je pre više decenija skovan u Banatskom Višnjićevu. Pa bunar sa đermom nad kojim se vijori crvena zastava Komunističke partije, a malo dalje, starinska vaga, kosa za košenje doneta iz Srpskog Itebeja, stari bakrač za kuvanje, kamin na otvorenom, u fazi izgradnje, fontana nad kojom je postavljena Titova bista… Sitnije stvarčice, kao što su starinski predmeti za domaćinstvo, mlinci za biber i kafu, pegle, fenjeri, vage, stari umivaonik sa lavorom, stočić za sedenje, i još mnogo toga,  Ajder planira da stavi pod krov već osmišljenog mini – muzeja. A na ulazu je ispisana poruka koja će biti lozinka za ovaj prostor – „Ajde komšija da besedimo“.

– Pre besede, svakako, posetioci treba da vide eksponate koje sam ovde izložio – završava Ajder.