NE ZABORAVITE DA POMERITE KAZALJKE NA SATU
Letnje računanje vremena završiće se u nedelju, 30. oktobra, u tri sata ujutru, pomeranjem kazaljki za jedan čas unazad, odnosno sa tri na dva sata. Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena. Ovakvo računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda […]
Podeli vest:
Letnje računanje vremena završiće se u nedelju, 30. oktobra, u tri sata ujutru, pomeranjem kazaljki za jedan čas unazad, odnosno sa tri na dva sata.
Letnje računanje vremena u Srbiji počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena.
Ovakvo računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, a 2006. godine je računanje vremena usklađeno s Evropskom unijom.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time „produžava“ dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za zaposlene.
Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog „produženja“ dana, jer smatraju da prirodu ne treba „mučiti“, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
Već neko vreme kritičari pomeranja sata dva puta godišnje pokušavaju da dokažu da ta promena više nije korisna. Sada su se, kako bi dokazali svoj stav, okrenuli nauci.
Ne jednoj konferenciji nedavno u Briselu profesor neurologije sa Oksforda Rasel Foster i profesor psihologije sa Minhenskog univerziteta predstavili su svoje nalaze o tome kako pomeranje sata utiče na ljude, posebno na spavanje.
Njihov zaključak je da vraćanje sata ne donosi uštedu energije, predstavlja značajan zdravstveni rizik i mnogo košta ekonomiju.
Naučnici nastoje da dokažu da promena vremena ima „dramatične efekte“ na fizičke i mentalne funkcije jer pravi zbrku u biološkom satu.
Kako se navodi, deci i starijima su potrebne nedelje da se naviknu na promenu. Istovremeno se u to vreme beleži povećan broj saobraćajnih udesa i komplikacija nakon hirurških intervencija, preneo je Euraktiv Nemačka.
Podeli vest:
