Nagrađena nastavnica Gordana Mićić s puno posvećenosti i ljubavi odškolovala generacije đaka
Nastavnica Gordana Mićić u obrazovanju beleži punih 38 godina radnog staža. Predavala je đacima u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu, a što je još zanimljivije, osam godina je i sama bila učenica te škole, tada pod nazivom „Vladimir Nazor“.
Posle skoro četiri decenije predanog i posvećenog rada, Gordana Mićić je od 1. septembra u penziji. Početkom oktobra uručena joj je nagrada „Nestor Dimitrijević“, kojom od prošle godine lokalna samouprava odaje priznanje vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i profesorima.
Nagradu je dobila u kategoriji nastavnik razredne nastave u osnovnoj školi.
– Nagrade naravno raduju, ali mene su dve stvari posebno usrećile. Jedna je što me je, a da nisam ni znala, za ovu nagradu predložila moja škola, kolektiv, moje kolege. A druga je što je, na svečanom uručenju nagrade, pročitano obrazloženje zbog čega sam od toliko vrednih i posvećenih učitelja nagradu ove godine zaslužila baš ja. To me je posebno dirnulo i to mi je bilo jako važno – priča za portal zrenjaninski.com Gordana Mićić.
Mislila je da je matematika njena ljubav i da će to biti njen životni poziv, ali je vrlo brzo shvatila da je u stvari njen poziv u životu – da bude nastavnica.
– Sećam se svoje prve generacije. Bila sam mlada, puna znanja i entuzijazma, ali sam vrlo brzo shvatila koliko još mnogo imam da učim. I to sam i radila tokom cele karijere. Danas sam ponosna što sam sa istim elanom radila na početku kao i na kraju karijere, sa istom ljubavlju ispraćala jednu po jednu, čak deset generacija đaka – ističe Gordana.
Za skoro četiri decenije za katedrom mnogo toga se promenilo. Od okruženja, onoga što se dešava u društvu, statusa prosvetnih radnika i sistema obrazovanja uopšte… Menjaju se zato i deca, a i roditelji.
– Prve generacije su želele sve što im se ponudi i mogle su sve. I ove sada žele, ali je bilo potrebno da moj uticaj traje duže, da bi se takve situacije stvorile. Digitalni sadržaji su učinili da je dečja pažnja jako kratka i nestalna. Zbog toga se promenila i dinamika časa. Pred nastavnikom su veliki izazovi, da nekoliko puta u toku jednog časa vraća pažnju – ističe Gordana.
Dodaje da je svim generacijama i đaka i njihovih roditelja govorila isto.
– Naš zadatak kao nastavnika je da naučimo decu da uče, da im ugradimo želju da rade na sebi, da budu srećna što su za sebe učinila najviše što mogu. Roditelji treba da razumeju da skup svih predmeta koje njihova deca uče čine skup znanja i iskustva o životu, koja su deci neophodna da kreiraju nove sadržaje, da se snađu u onom što dolazi, da se snađu u životu – objašnjava naša sagovornica.
Kaže i da je na početku bila mlađa od roditelja nekih đaka, a u poslednjoj generaciji imala je decu troje svojih nekadašnjih učenika.
– Nije uvek lako sa roditeljima, ali kada uspostavimo poverenje, a to je najvažnije, kad shvatimo zašto smo svi tu, posle bude mnogo lakše – naglašava Gordana.
Situacija u kojoj se nalazi ceo sistem obrazovanja nije dobra a, kako kaže naša sagovornica, kao da društvo nije svesno šta će se dogoditi ako se nastavi urušavanje obrazovanja. Zato je ponosna na svoj sindikalni angažman, jer ističe da je njena obaveza bila da se bori za svoju profesiju i u učionici i van nje.
– Morate i delima pokazati koje su to vrednosti iza kojih stojite. Biti učitelj, nastavnik, profesor je profesija jako važna za društvo i pojedinca. Ako prosvetni radnici ispune svoje obaveze, onda je valjda u redu očekivati da i država ispuni svoje. Nisam pristala da ćuteći saučestvujem u srozavanju profesije koju sam celog svog profesionalnog života pošteno obavljala – ističe Gordana Mićić.
PROČITAJTE JOŠ: Proglašeni najuspešniji studenti u okviru programa „Letnja stručna praksa“
Iako je u penziji tek dva meseca, kaže da uživa i da je sad učiteljica jednom đaku – svom unuku koji je krenuo u prvi razred.
– Mogu da kažem da sam u životu imala sreće. Posebno u izboru onoga čime ću se baviti. Odabrala sam profesiju koju volim, a pokazalo se i da umem da je radim. To što sam volela svoj posao i što sam u njemu uživala držalo me je tokom cele karijere. Radila sam i usavršavala se, a da me na to niko nije terao, nego sam želela. Do kraja svog radnog veka sam imala istu želju – da uvodim novine, da probam, da nešto novo dam svakoj generaciji… Zahvalna sam što sam za sve to imala energije, volje i zdravlja – poručuje Gordana Mićić, ovogodišnja dobitnica nagrade „Nestor Dimitrijević“.
38 godina je previše za taj posao. Poslednjih par godina rada učiteljice Gordane Mićić nisu zaslužne za ovo priznanje. Napominjem da su stručnost i posvećenost neosporni i želim joj da dugu uživa u zasluženoj penziji.