NA DANAŠNJI DAN, ON JE IZGOVORIO ČUVENU REČENICU
Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan. ČUVENI GOVOR MARTINA LUTERA KINGA PRED 250.000 LJUDI Borac za ljudska prava Martin Luter King pred 250.000 ljudi održao je čuveni govor, na današnji dan 1963. godine, u Vašingtonu. Govor na protestnom „Maršu slobode“, koji je […]
Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan.
ČUVENI GOVOR MARTINA LUTERA KINGA PRED 250.000 LJUDI
Borac za ljudska prava Martin Luter King pred 250.000 ljudi održao je čuveni govor, na današnji dan 1963. godine, u Vašingtonu. Govor na protestnom „Maršu slobode“, koji je trajao više od 17 minuta, započeo je rečima „Ja imam san“.
Foto: Wikimedia
Na jednom od najmasovnijih protesta u američkoj istoriji, pozvao je na nenasilnu borbu za završetak rasizma u Americi i uvođenje jednakih prava za sve.
„Sanjam da će jednog dana ovaj narod ustati i živeti za ono u šta veruje, da su svi ljudi po rođenju jednaki… Sanjam da će moje četvoro dece jednog dana živeti u naciji koja ih neće vrednovati po njihovoj boji kože, nego po njihovom karakteru. O tome danas sanjam“, reči su koje je izgovorio na protestu.
Luter King je 1964. godine u svojoj 35. godini dobio Nobelovu nagradu za mir i time postao najmlađi nosilac tog priznanja svih vremena.
Martin Luter King ubijen je 1968. godine.
UMRO LUJ PASTER, PRONALAZAČ VAKCINE PROTIV BESNILA
Francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra, umro je na današnji dan 1895. godine.
Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan „pasterizacija“. Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije.
Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu. Vakcinu protiv besnila prvi put je uspešno primenio na devetogodišnjeg dečaka Jozefa Mejstera koga je izgrizao besan pas. Njegova otkrića su doprinela eliminaciji mnogih bolesti.
Umro je od posledica niza moždanih udara, u blizini Pariza.
PREMINUO SRPSKI KOMPOZITOR STEVAN STOJANOVIĆ MOKRANJAC
Na današnji dan 1914. godine umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa pevačkog društva „Kornelije Stanković“, dirigent Beogradskog pevačkog društva i član Srpske kraljevske akademije.
Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Zajedno sa Stanislavom Biničkim i Cvetkom Manojlovićem osnovao je prvu stalnu muzičku školu, koja danas nosi njegovo ime.
Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija.
Dela: 15 „Rukoveti“, „Primorski napevi“, „Kozar“, solo pesma „Lem-Edim“, scenska muzika za „Ivkovu slavu“, crkvena muzika „Opelo“, „Akatist Bogorodici“, „Liturgija“, iz koje je najpoznatija Heruvimska pesma, najznačajnije ostvarenje horske muzike u Srba.
Umro je u Skoplju.
SRBIJA IZGLASALA NOVI USTAV
Skupština Srbije je 1990. godine usvojila Ustav kojim je ukinuto ustavno rešenje iz 1974. godine. Ustavom iz 1990. uveden je višepartijski sistem.
Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti. Ustav iz 1990. godine prestao je da važi 8. novembra 2006. godine kada je Narodna skupština Republike Srbije proglasila novi Ustav, donesen kao odgovor na nove okolnosti, odnosno raspad Državne zajednice SCG, očuvanje teritorijalnog integriteta države…
Izglasavanju novog Ustava prethodio je referendum 28. i 29. oktobra 2006. kada su građani Srbije većinom glasali za donošenje novog najvišeg akta.
PREMINUO FRANCUSKI PISAC EMIL ZOLA
Francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor „Tereze Raken“, „Žerminala“, „Nane“ i drugih romana, umro je na današnji dan 1902. godine.
Poznat je i po tome što je 1898. godine objavio otvoreno pismo predsedniku Francuske pod naslovom „Optužujem“, u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u „Drajfusovoj aferi“.
U pismu koje je objavljeno na naslovnoj strani lista Oror, Zola je optužio Vladu za antisemitizam, kao i za neosnovano hapšenje kapetana Alfreda Drajfusa.
Izvor: BKTVNews