NA DANAŠNJI DAN JE POČELA IZGRADNJA OVOG MOSTA

Redakcija BKTVNews za vas je izdvojila najzanimljivije činjenice i događaje koji su obeležili današnji dan.

ROĐENA KRALJICA MARIJA ANTOANETA

Francuska kraljica Marija Antoaneta rođena je na današnji dan 1755. godine. Bila je žena Luja XVI, a ćerka austrijske carice Marije Terezije.

Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 15-godišnjeg Luja XVI, unuka francuskog kralja, sklopljen je 16. maja 1770. godine. To je bilo spajanje dve najveće evropske porodice Habzburga i Burbona.

Iako je među francuskim narodom primljena sa velikim simpatijama, nakon što je postala francuska kraljica postala je sinonim za rasipiništvo, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države.

Za nju se vezuje rečenica upućena narodu: „Ako nemate hleba, jedite kolače“, međutim nema nikakvih dokaza da je ona to zaista i rekla.

Prvih godina Francuske revolucije tražila je pomoć Austrije za njeno gušenje. Uhapšena je 1792. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u Belgiju i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava.

PETAR VELIKI PROGLAŠEN ZA CARA CELE RUSIJE

Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je 1721. godine proglašen carem cele Rusije.

Petar je vladao sam do 1724, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more.

U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara 1721. i zamenio je titulom imperatora.

UMRO ENGLESKI KNJIŽEVNIK BERNARD ŠO

Engleski pisac irskog porekla, Bernard Šo je bio izraziti satiričar i jedan od od najduhovitijih ljudi 20. veka. U oštrom, ali šaljivom tonu prikazivao je protivurečnosti građanskog društva u Engleskoj. Kroz političke i ekonomske članke, u govorima, kao i veoma značajnim predgovorima za pojedine komade, žestoko se podsmevao lažnom moralu srednje klase u religiji, etici, politici i ekonomiji.

Verni sledbenik Ibzenove dramaturgije, Šo je napisao sedamdesetak pozorišnih komada, od kojih su većina „komadi s tezom“. Njegove komedije su klasični primer realističke drame, a u dramama retorika preovlađuje nad dramatikom. Najpoznatija dela su mu: „Udovičke kuće“, „Zanat gospođe Vorn“, „Kandida“, „Sveta Ivana“, „Đavolov učenik“, „Pigmalion“, „Čovek i nadčovek“, „Oružje i čovek“, „Major Barbara“, „Fabijanski eseji“, „Srž ibzenizma“.

UMRO SLIKAR STEVAN ALEKSIĆ

Na današnji dan 1923. godine umro je Stevan Aleksić, jedan od najvećih srpskih slikara. Studirao je u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je restaurirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve.

Obnovio je ikone i freske u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sada Jaša Tomić). Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetih.

POČELA IZGRADNJA KARLOVOG MOSTA U PRAGU

U Pragu je počela izgradnja kamenog mosta preko reke Vltave koji je dobio naziv Karlov most po tadašnjem imperatoru Nemačko-rimskog carstva i češkom kralju Karlu IV. Po predanju, datum početka izgradnje odredili su astrolozi.

NAPOMENA: Ovaj tekst objavljujemo u sklopu saradnje između portala BKTVnews i informativnog portala zrenjaninski.com