Milica Superov druga na republičkom takmičenju „Književna olimpijada“

Njena mentorka bila je profesorica srpskog jezika i književnosti u Zrenjaninskoj gimnaziji Natalija Ludoški.

Milica Superov je odličan đak, a u školu putuje iz Belog Blata. Ovo joj nije prvo priznanje. Prošle godine dospela je na okružno takmičenje iz istorije, a bila je i u četvoročlanoj ekipi Zrenjaninske gimnazije koja je osvojila drugo mesto na takmičenju „Koliko se poznajemo“.

PROČITAJTE JOŠ: Dvoje učenika iz Orlovata postiglo izuzetne rezultate na takmičenjima iz fizike i matematike

– Moja ljubav prema književnosti razvila se u najmlađim danima. To ilustruju brojne fotografije devojčice koja studiozno „čita“ razne dečje knjige i časopise. U početku je to bilo ponavljanje svega što sam zapamtila od onoga što su mi pročitali mama, baka ili neko od starijih iz porodice, a ubrzo, pre svega mojom željom i voljom da i sama imam tu sposobnost čitanja napisanog, počela je moja prava ljubav prema knjigama. Uz dekinu pomoć, sa svega četiri godine, otvorio se za mene jedan poseban svet koji me ispunjava i pruža utehu – svet književnosti, a knjige su mi od tada, pa sve dosad, bile i ostale prijatelji i prave svetinje – počinje priču za portal zrenjaninski.com Milica Superov. 

Zato što joj je književnost veoma važna, smatrala je da bi takmičenje „Književna olimpijada“ moglo da je zanima i zainteresuje. Dopao joj se program za treći razred, bez dvoumljenja se prijavila i sa profesorkom Natalijom Ludoški počela na vreme da se priprema.

– Pripremala sam se, naravno, čitajući. Uopšte mi nije bio problem da se, pored učenja za školu, spremam i za takmičenje, zato što ovo volim, to me zanima i čak mi je pričinjavalo i pravo zadovoljstvo. Profesorka mi se mnogo posvetila, donosila mi je brojne priručnike, održavala dodatnu nastavu i mnogo joj hvala na svemu. Da nije bilo nje, verovatno ne bih uspela da stignem dovde dokle jesam. Ostvarila sam odličan uspeh na opštinskom (prvo mesto) i na okružnom (drugo mesto) takmičenju, što je značilo prolazak na republičko. Kad sam čula datum održavanja, malo sam se sneveselila. Dan nakon proslave mog punoletstva. Nisam znala kako ću sve to postići, jedino su mi se reči roditelja i bake s vremena na vreme pojavljivale u mislima: „Baš je tebi ovako ispalo, zato što ti to možeš da postigneš“. I tako je i bilo – nastavlja Milica.

Nakon noći od, bez preterivanja, svega tri sata sna, Milica je bila spremna za put u Sremske Karlovce.

– Ceo taj događaj me je razbudio, učinio ponosnom i skroz sam zaboravila na umor. Osim samog popunjavanja testova, usledilo je i upoznavanje sa drugarima iz čitave Srbije, pa i pravi mali izlet po Sremskim Karlovcima. Nakon proglašenja rezultata bila sam, malo je reći, prezadovoljna. Na takmičenja generalno idem da bih proverila i utvrdila svoje znanje, a plasman na republičko takmičenje i zauzimanje drugog mesta, i to pod kakvim okolnostima, učinili su me izuzetno ponosnom – ističe Milica. 

Dodaje i da joj je plan da se i sledeće godine oproba na „Književnoj olimpijadi“. Što se tiče daljeg školovanja, želja joj je da upiše Pravni fakultet.

I profesorica i Miličina mentorka Natalija Ludoški zadovoljna je rezultatom.

– Raduje me da još uvek ima učenika koji čitaju, vole književnost i žele da se takmiče. Njihova posvećenost na časovima redovne nastave osnova je za dalju, takmičarsku nadgradnju. I Milica, i ostali moji takmičari koji su dospevali do republičkog ranga i osvajali nagrade (unazad desetak godina, od kako je ustanovljena „Književna olimpijada“), veoma su odgovorni i samostalni. Mentorski rad svodi se na pripremu materijala – stručne literature i testova. Naravno, u sve je potrebno uložiti dodatno vreme i energiju – za preslišavanja, motivisanje, psihološku podršku – kaže profesorica Ludoški.

PROČITAJTE JOŠ: Važno obaveštenje za srednjoškolce i studente koji su dobili stipendije Grada Zrenjanina

Nagrađeni na republičkom takmičenju, učenici trećeg i četvrtog razreda, stiču uslov za upis na filološke odseke na fakultetima bez polaganja prijemnog ispita. Pokrajinska Vlada, simboličnim novčanim iznosom, nagrađuje učenike i mentore, dobitnike prve nagrade.

– Sve se boduje i prilikom kandidature za učeničke stipendije. Ipak, ona unutrašnja satisfakcija je najbitnija. Koliko učeniku, toliko i profesoru – ističe Ludoški.

Smatra i da je književnost, više ili manje, bila i ostala stvar elite.

– Ima dece kojima je ona izuzetno važna. Oni čitaju, pišu, recituju… Recimo, i gimnazijalke koje su takođe nastupile na „Književnoj olimpijadi“ u Sremskim Karlovcima, Iskra Fenjčev i Milica Savić (učenica profesorice Nataše Korovljev), takođe su posvećenici literature i umetnosti uopšte. Od mojih „društvenjaka“, maturanata, okrenutih humanistici, izdvojila bih Ognjena Kostića i Jovana Robala, izgrađene čitaoce, dobre govornike. I „prirodnjaci“ su svestrani: učenik drugog razreda Mihajlo Manigodić piše poeziju, učestvuje i na takmičenjima iz srpskog jezika i jezičke kulture, iz književnosti, pa maturant Nemanja Radulj – piše, slika…  A koliko je još onih koji u tišini sobe, zarad čistog zadovoljstva, ulaze, uz knjigu, u razgovor s najumnijima – navodi Natalija Ludoški.

Drugo, i važno pitanje je, kakav status imaju knjiga i znanje u našem društvu. Ludoški bi volela da ima argumente da učenike uverava da će njihova intelektualnost biti cenjena.

Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

– Trudim se da stvari, uprkos neadekvatnim programima i insistiranju na teorijskom pristupu, učinim interesantnim. Kroz priču na času, uvođenje sadržaja koji bi tinejdžerima mogli biti zanimljivi, koji se tiču njihove egzistencijalne situacije, koji pomažu u traganju za odgovorom na složena pitanja o tome ko sam, čemu stremim, šta mi je važno i šta bi trebalo da mi (nam) bude važno… Trudim se i da ne budem prezahtevna. Ne mislim da su suštine u asindetima i anaforama, heksametrima i solilokvijima (o čemu se, ranije, znanje sticalo tek na studiju književnosti), već u osposobljavanju mladih da kroz knjigu raspoznaju svet, da stiču iskustvo koje će im pomoći u životu da se, kako Andrić kaže, „nađu i snađu“ – naglašava profesorica Natalija Ludoški.