Mala Gospojina: Današnji dan je dobar za svadbe i veridbe
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Malu Gospojinu, praznik posvećen rođenju Presvete Bogorodice.
Podeli vest:
Mala Gospojina je uspomena na dan kada je u Nazaretu rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog.
Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica. Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu.
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.
Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Podeli vest:
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Termini „majka Božja“ i „Teotokos“ (Bogorodica) ne nalaze se u Svetom pismu.
Hrišćani u prvom veku nisu obožavali Mariju niti su joj ukazivali ikakvu posebnu čast. Jedan istoričar je komentarisao da bi prvi hrišćani „odbacili kultove i verovatno bi se bojali da bi poklanjanje posebne pažnje Mariji moglo da liči na obožavanje boginje“ (In Quest of the Jewish Mary).
Sveto pismo kaže da Bog postoji oduvek (Psalam 90:1, 2; Isaija 40:28). Pošto nema početak, ne može imati ni majku. Nadalje, Marija ne bi mogla nositi Boga u svojoj utrobi jer Sveto pismo jasno kaže da njega ni nebesa ne mogu obuhvatiti (1. Kraljevima 8:27).
Isus Hrist nikada nije rekao da je Marija majka Božja ili da zaslužuje posebnu čast. Zapravo, kada je jedna žena uzvisila Mariju rekavši joj da je srećna što je njegova majka, Isus ju je ispravio rečima: „Ne, nego srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Luka 11:27, 28).
Marija je poreklom bila Jevrejka i bila je direktan potomak kralja Davida (Luka 3:23-31). Bog ju je veoma cenio zbog njene vere i odanosti (Luka 1:28). Izabrao ju je da postane Isusova majka (Luka 1:31, 35). Marija je sa svojim suprugom Josifom imala još dece (Marko 6:3).
Sveto pismo pokazuje da je Marija bila među Isusovim sledbenicima, ali osim toga ne govori mnogo više o njoj (Dela apostolska 1:14).
Ja sam sluškinja Gospodnja“, reče Marija, „neka mi bude po reči tvojoj“ (Luka 1:38). Tako je Marija ponizno pristala na to božansko vođstvo i s vremenom rodila Isusa.
Međutim, tokom sledećih nekoliko vekova, njeni poklonici uzdigli su je od ponizne ’sluškinje Gospodnje‘ do položaja „kraljice majke“ sa ogromnim uticajem na nebu. Crkvene vođe su je 431. n. e. na koncilu u Efesu zvanično proglasile „Majkom Božjom“. Šta je izazvalo tu transformaciju? Papa Jovan Pavle II objašnjava jedan faktor: „Istinska odanost Majci Božjoj … duboko je ukorenjena u misteriji blagoslovljenog Trojstva“ (Crossing the Threshold of Hope).