LOVCI NA OLUJE DONOSE PRECIZNE PODATKE O VREMENU

ZRENJANIN – Danas je Svetski meteorološki dan. On se obeležava 23. marta, počevši od 1950. godine, na dan kada je osnovana Svetska meteorološka organizacija. Tim povodom razgovarali smo sa Jovanom Čabrilom, glavnim urednikom portala VojvodinaMeteo, koji je u kratkom periodu postao veoma popularan izvor preciznih podataka o vremenu, ali i zanimljivih fotografija.

– Ovaj dan ima za cilj da promoviše meteorologiju kao nauku i njen značaj, i propraćen je brojnim dešavanjima u zemljama koje su članice Svetske meteorološke organizacije. Ove godine slogan je „Za vreme spremni, za klimu pametni“. Ovo je neophodno kako bi se podržao međunarodni plan o održivom razvoju, redukciji rizika od nepogoda i adaptaciji na klimatske promene. Naročito se moramo pripremiti na ekstremno vreme, klimu i veće hidrološke oscilacije. Cilj je upravo promocija sistema za ranu najavu i upozorenja – kaže Jovan Čabrilo za informativni portal zrenjaninski.com.

– Kako je došlo do ideje o pokretanju portala posvećenog meteorologiji?

Lično se bavim meteorologijom više od deset godina. Prethodno sam bio urednik jednog stručnog meteorološko portala koji je bio više okrenut meteorolozima i meteo-amaterima, odnosno ljudima iz struke. Iako je na njemu bilo vrlo sličnih informacija kao sada na VojvodinaMeteo, tadašnji stručni naziv portala nije privlačio pažnju šireg auditorijuma. Tokom leta 2016. godine u inbox tadašnje Facebook stranice javio mi se fotograf Matija Uglješin, i kada smo uvideli da imamo slična interesovanja, krenuli smo još te godine u naš prvi neformalni lov na oluje. Početkom 2017. godine došli smo na ideju o pokretanju VojvodinaMeteo, što smo ubrzo i sproveli u delo, tako da je 1. februara pokrenuta Facebook stranica, a dosta kasnije, 16. novembra, i meteorološki portal. Nedugo zatim, našem timu pridružio se i Stefan Marjanov, koji je zadužen za pomoć u tehničkom delu, razvoju softvera i projekata.

Po čemu se VojvodinaMeteo razlikuje od drugih servisa za vremensku prognozu?

Pre svega, VojvodinaMeteo nije samo servis za praćenje prognoze, a pored toga naša priča je lokalna – pretežno se bavimo Vojvodinom. Naši glavni aduti upravo jesu aktivno praćenje meteorološke situacije svakodnevno, u šta spada i naša možda najzanimljivija aktivnost za širi krug ljudi – lov na oluje. To se svima dopada i naišlo je na veliko interesovanje šire zajednice, što nam je za kratko vreme donelo veliku popularnost. S obzirom na to da se gotovo isključivo bavimo područjem Vojvodine, uz tu i tamo koji izveštaj iz ostatka Srbije i sveta, jasno je da su naše prognoze za Vojvodinu najpreciznije, jer temeljno i detaljno pristupamo izradi prognoze za pokrajinu.

Kako si se upoznao sa meteorologijom pošto studiraš informacione tehnologije?

Još tokom osnovne škole redovno sam pratio vremensku prognozu na televiziji i čitao je u novinama. Svidele su mi se tadašnje prezentacije vremenske prognoze, kretanja hladnih i toplih vazdušnih masa i oblaka na kartama. Vrlo brzo sam shvatio da će to biti moj hobi, a možda i buduće zanimanje. Danas je istina upravo na sredini. Iza mene je mnoštvo pročitanih knjiga – kada bi neko video policu sa knjigama iz meteorologije, pomislio bi da sam studirao meteorologiju. Kada je reč o informacionim tehnologijama, posle meteorologije upravo ova oblast me najviše zanima. Volim informacione tehnologije uopšteno, a naročito programiranje i savremeni menadžment IT-a. Međutim, bitno je istaći da su meteorologija i informacione tehnologije međusobno zavisne nauke, i jedna bez druge danas ne idu. Naime, postoje neka verovanja da su davno računari nastali upravo zbog potrebe računanja prognoze vremena, dok danas razvoj tehnologije i računara diktira uspeh aktuelnog praćenja i prognoze vremena. Savremena meteorologija zasniva se na numeričkim modelima, koji u stvari predstavljaju softver, a numerički modeli zahtevaju izuzetno snažne računarske resurse (hardver).

Na čemu se zasniva vaš rad, kako prikupljate podatke, prognozirate vreme?

Rad zasnivamo na najsavremenijim metodama u meteorologiji. Aktuelne podatke i merenja trenutno pratimo uglavnom na stranicama RHMZ-a, a imamo i svoje meteo-reportere koji nam javljaju vreme u svom kraju i šalju fotografije. Naši pratioci su naša jedina motivacija, pored ljubavi prema meteorologiji i prirodi. Planiramo uskoro i pokretanje sopstvene mreže automatskih meteoroloških stanica, već do leta, u čijem bi razvoju u budućnosti sudelovali i naši pratioci, a nadamo se i lokalne samouprave i poljoprivrednici – svi oni kojima su meteorološke informacije jako bitne. Već radimo na platformi. Kada je reč o prognozi vremena, tu smo već postigli mnogo, imamo sopstveni WRF-ARW numerički model visoke rezolucije. Model prikuplja bočne podatke iz globalnih numeričkih modela za prognozu vremena, ti podaci su iz međunarodne razmene, i potom vrši proračun odnosno simulaciju stanja atmosfere za narednih 96 časova. Model se pokreće dva puta dnevno, tako da su nam dnevno dostupna dva proračuna. Tada stupamo mi na scenu, tumačenjem produkata numeričkog modela sastavlja se prognoza vremena za naredni period.

Koliko je danas prognoza vremena zaista važna i kakvo interesovanje vlada za nju?

Dolaskom klimatskih promena i sve većih vremenskih ekstrema i na našem području, sigurno je da vremenska prognoza i praćenje vremena sve više dobijaju na značaju. Često se ljudi sete značaja meteorologije baš kada se dešavaju vremenski ekstremi, bilo da je reč o jakom zahlađenju sa snegom i snežnim smetovima koji su česti kod nas zimi, ili sve jačim letnjim olujama na našem području. Tada obično bude kasno. Zato ćemo mi raditi na razvijanju svesti o značaju meteorologije u narednom periodu, organizovanjem tribina. Naš zadatak upravo jeste da na vreme upozorimo na potencijalno opasne vremenske pojave. Raduje činjenica da se sve više ljudi interesuje za prognozu kod nas.

Lov na oluje – kako izgleda, i šta vaši pratioci mogu da očekuju?

Iako je podatak možda za nevericu, ove godine smo već imali jedan lov na oluje, 12. marta. Dosta dobro smo ga predvideli i odradili, tako da se na našim stranicama može pronaći zanimljiv materijal. Ukratko, najpre je bitno dobro proceniti gde bi tačno oluja mogla da se očekuje tokom naredna dva dana. Tada slede naše planiranje i priprema. Kada se ovaj „dosadan“ deo završi, tada stupa na scenu adrenalin. Za Matiju i mene lov na oluje predstavlja neopisiv osećaj. Oduševljeni smo činjenicom šta sve priroda može da nam priredi. Volimo da posmatramo formaciju oblaka i munje, ali eventualnu štetu naravno – ne. Iako nam je želja, moramo priznati, da ugledamo uživo trombu ili pak tornado. Za ovu godinu pripremamo mnogo toga zanimljivog, očekujemo da ni jednu jaču oluju nećemo propustiti, a sve će to biti na kraju propraćeno kvalitetnim foto i video materijalom, kao i celokupnom meteorološkom analizom tog dana – kako, kada i zašto?

Koji su aktuelni problemi i izazovi u vašem radu i meteorologiji kod nas?

Na žalost, glavni problem i ograničenje predstavljaju finansije. Mi kao pravi zaljubljenici u meteorologiju i informacione tehnologije smo spremni da mnogo zamišljenih projekata sprovedemo u delo, međutim glavni ograničavajući faktor predstavlja finansijska podrška koja je izostala. Iako postojimo duže od godinu dana i mnogima značimo za svakodnevne aktivnosti – što su i sami priznavali, gde pre svega mislimo na poljoprivrednike, turizmologe i druge – niko se nije setio da nas podrži donacijom ili u vidu sponzorstva. Zbog teške finansijske situacije trenutno jedva krpimo kraj sa krajem, razvoj projekata je vrlo usporen, ali mi ne odustajemo i entuzijazam nas još uvek ne napušta. Verujemo da će se trud i rad isplatiti i da će neko prepoznati naš trud da meteorologija u Vojvodini doživi neki novi nivo i zasija punim sjajem.