LACIKA, STARINA O KOJOJ BRINE PROSLAVLJENI VESLAČ MILORAD STANULOV (FOTO)

ZRENJANIN – Lacika ima svoj profil na Fejsbuku, gde je upisan i njegov datum rođenja, 20. februar 1929. godine. Retko izlazi na zrenjaninske ulice, ali kada se pojavi izaziva poplavu emocija, svi ga zagledaju sa oduševljenjem, žele da se sa njim fotografišu. „Rođen“ je u Francuskoj ali je od šeste godine prebivao uz obale Begeja, u Banatu, a sada se o njemu stara proslavljeni zrenjaninski veslač, osvajač olimpijskih medalja, Milorad Stanulov.

Lacika je automobil, oldtajmer Citroen C-4, koji je proživeo metamorfozu, od vlasništva  i porodičnog blaga porodice Stanulov, do omiljenog člana porodice. A sve je počelo davnih dana prošlog veka.

Miloradov deda Rada Stanulov, sa nadimkom Čerčela, nakon Prvog Svetskog rata držao je autobusku liniju u Zrenjaninu, od željezničke stanice do centra grada, sa svoja dva autobusa. Posle kraha u svetskoj ekonomskoj krizi nije se predao, 1935. godine kupio je Citroen C-4 u Beogradu i počeo da taksira. Tri naredne decenije Rada i Lacika hranili su porodicu Stanulov.RadaStanulov, koji je jedno vreme bio i jedini taksista u Zrenjaninu, od 1935. godine sa Lacikom je prešao preko milion kilometara, pisale su novine još šezdesetih godina prošlog veka.

Taksi stanica bila mu je pred Hotelom „Vojvodina“ a vozio je relacije do Novog Sada i Beograda. Lacika je špartao lošim putevima, bilo je čestih kvarova, ali je Rada imao sreću da su mu stariji sin Milivoj i mlađi Veselin bili automehaničari u Grunčićevoj radionici na staroj pijaci. Svaki kvar ekspresno je otklanjan a Lacika bi već sutra prašio banatskim drumovima.

-Lacika je imao i čast da dovozi sve snahe i mlade koje su ušle u familiju Stanulov. Moja majka je, na primer, u Laciki je došla iz Mokrina 1950.godine a moja supruga 1986. godine iz Kleka – priča Milorad.

Ipak 31. decembra 1966. godine Miloradov otac Milivoj odjavio je registraciju a Lacika je otišao u garažu, iz koje je izvožen samo u posebnim prilikama.

Za njegovu nedavnu restauraciju najzaslužniji su Milorad Stanulov, kao inicijator, i njegov prijatelj Steva Domjeskov, koji je na njemu majstorisao punih sedam godina a sada ga najčešće i vozi. Bilo je tu mnogo posla na limariji, motoru i najsitnijim detaljima. Pre četiri leta posao je završen, Lacika je uspešno prošao tehnički pregled i dobio je nove tablice.

–Bilo je peripetija dok su pronađeni papiri o odjavi ali je to rešeno. Dobio sam i potvrdu da se radi o istorijskom vozilu, Uspeo sam konačno da ga registrujem, krenuo sam iz policijske stanice a suze su mi navrle na oči. Posle toliko muka oko restaurcije seo sam u dedin auto a emocije su me naprosto preplavile. Jer, svi smo mi u familiji vezani za ovaj auto – priča Milorad.

Sada Laciku povremeno traže mladenci, da svadbenom činu dodaju nesvakidašnji ukras. a Milorad, koji uskoro ide u penziju, ima ozbiljne planove sa njim.

-Moj motiv za restauraciju auta bilo je očuvanje porodične tradicije a hvala Bogu imam i ja naslednike, ćerku Milanu i sina Nenada, koji će preuzeti brigu o njemu. Do tada planiram da ga, po odlasku u penziju iduće godine, više vozim i možda ga na neki način uključim u turističku ponudu Zrenjanina – najavljuje Milorad Stanulov, ali napominje da to neće ići lako.

-Lacika nije jednostavan za vožnju, nema sinhrone, ima međugas, volan je bez hidraulike i težak je za upravljanje, kočnice su mehaničke, teže se zaustavlja, nema ni amortizere. A gume, koje su stare, teško je naći, jer tih dimenzija nema.  Još mnogo detalja treba rešiti da bi ga ozbiljnije aktivirao – veli Milorad, koji je voljan da sa Lacikom oživi lepe dane zrenjaninske istorije.

U LACIKINOJ BIOGRAFIJI I GLUMAČKE ULOGE

Ovaj čuveni oldtajmer često je korišćen u domaćim filmovima a Laciku je u tim prilikama vozio Miloradov otac Milivoj. Pojavljivao se u filmovima „Majstor i Margarita“, „Splav meduza“. Vozio ga je i Pavle Vujisić a za film ga je koristio i nedavno upokojeni Ljubiša Samardžić.

BILO JE RAZNIH DOGODOVŠTINA, PA I HAPŠENJA

-Pedesete godine prošlog veka, Informbiro a granica blizu, a moj tata Milivoj rešio da se ženi, dvanaest momaka kolima kreće u Mokrin po mladu, i Lacika je u koloni. Policija u Kikindi dobija dojavu da im u pograničnu zonu dolazi dvanaest mladića sa tri auta, zaustavljaju ih i hapse. Pop i mlada dva sata su čekali da narodna milicija završi saslušanje i pusti „sumnjiva lica“.

MEDALJE NA ČEKANJU

Vitrine u domu Milorada Stanulova krase tri medalje, bronza u skifu sa Svetskog prevenstva 1978. u Hamiltonu, kao i srebro u dubl skulu 1980. iz Moskve i bronza u istoj disciplini iz Los Anđelosa 1984. godine. Ostale brojne medalje i odličja su u koferu i čekaju da ih Milorad smesti u poseban kutak, što je odavno planirao.