DOM ZDRAVLJA OD SEČNJA DOBIO AUDIOMETRIJSKU OPREMU

ZRENJANIN  – Opština Sečanj je Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu ustupila na korišćenje audiometrijsku opremu koju sečanjska zdravstvena ustanova ne može da koristi zbog zakonskih razloga, jer nema Službu medicine rada.

Ova oprema osnovno je sredstvo za ispitivanje kvaliteta sluha radnika, pogotovo onih koji su angažovani na rizičnim radnim mestima. Ovakav poklon pomoći će zrenjaninskoj Službi medicine rada, kojoj je falila audiometrijska oprema, da što kvalitetnije obavlja preglede pacijenata iz svih pet opština srednjobanatskog regiona.

– Lokalne samouprave Sečnja i Zrenjanina pokazale su domaćinski odnos, jer je Dom zdravlja uštedeo novac za nabavku aparata. Ranije je zdravstvena oprema nabavljana bez ikakvih kriterijuma. Bilo je samo važno nabaviti je, često i na sumnjiv način, i utrošiti novac, a nije se vodilo računa o koristi građana i javnih budžeta. Kada dođe do promene vlasti u Pokrajini ovakvi potezi biće ispravljeni, na dobrobit svih građana – poručio je lekar i pokrajinski poslanik Predrag Matejin, navodeći primer Doma zdravlja u Žitištu gde je dopremljen potpuno novi rendgenski aparat, čak bolji nego što ga poseduje Opšta bolnica „Dr Đorđe Joanović“ u Zrenjaninu, a koji žitištanski lekari i ne koriste.

Načelnica Službe medicine rada dr Verica Mihajlović objašnjava da u ovu ustanovu najviše dolaze radnici angažovani na mestima sa povećanim rizikom od oštećenja sluha. Po njenim rečima, veoma je važno da se kod njih odradi dobra audiometrija, odnosno ustanovi stanje sluha.

– Dnevno nas poseti između 50 i 70 radnika. Ove usluge radimo i za profesionalne vozače i učenike koji upisuju srednje škole. Radimo analize pre nego što odluče koju školu će upisati, kako bi im bilo savetovano da ne upisuju ona zanimanja za koja ne bi bila sposobna – ističe Mihajlović.

Prošle godine oko 7.000 radnika, po uputu radne organizacije, podvrgnuto je pregledu sluha, zatim 4.000 vozača i blizu 1.600 učenika. Od svih njih, oko 20 odsto imalo je neku vrstu oštećenja sluha, mada na nivou koji se može tolerisati. Taj postotak je najmanji kod učenika, kod kojih se uglavnom radi o urođenim oštećenjima.