Đaci iz Banatskog Karađorđeva nagrađeni za projekat biobašte koja prečišćava otpadne vode

Konkurs „Ekoopština“ predstavlja platformu za razmenu iskustava i dobrih praksi između francuskih i srpskih stručnjaka, fokusirajući se na ključne oblasti: održivo upravljanje otpadom, vodama, urbanu mobilnost i energetsku efikasnost zgrada.

Posebna pažnja posvećena je kategoriji „Zelene škole“, koja podstiče ekološke inicijative u osnovnim i srednjim školama. U toj kategoriji nagrađuju se dve škole za inicijative u oblasti zaštite životne sredine – jedna u kojoj se uči francuski jezik i druga u kojoj se on ne podučava.

PROČITAJTE JOŠ: Zaposleni za sedam dana održivim prevozom „prevalili“ put od Mlekoprodukta do Šangaja

Osnovna škola „Nikola Tesla“ iz Banatskog Karađorđeva osvojila je prvo mesto u kategoriji obrazovnih ustanova u kojima se ne uči francuski jezik, i to sa projektom „Biobašte“, čiji je cilj prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava kroz prirodne procese. Osnovci su se bavili problemom koji ima ovo selo na području opštine Žitište i pokušali da ga reše kroz sistem biobašti. U projektu je bilo angažovano 15 učenika tada šestog, a sada sedmog razreda, pod mentorstvom nastavnice biologije Valentine Momirov.

– Ovo je drugi put da učestvujemo na konkursu. Na prvom smo zaslužili pohvalu, a sada smo bili najbolji u Srbiji – ističe za portal zrenjaninski.com Momirov.

Učenici iz Banatskog Karađorđeva osmislili su kako da uz pomoć biobašte prečiste bar deo otpadnih voda koje se stvaraju u svakom domaćinstvu u selu, u kom ne postoji kanalizaciona mreža.

– Svako domaćinstvo u Banatskom Karađorđevu, ali i u drugim selima, proizvodi velike količine otpadne vode koja, potpuno neprerađena, završava u zemlji ili se sliva u ulične kanale. Kanalizaciju u selima ne treba očekivati u neko dogledno vreme, pa smo pokušali da evidentni problem pokušamo da ublažimo formiranjem biobašte – objašnjava Valentina Momirov.

Uspeli su da formiraju deset biobašti. U njima su zasađeni trska, koja je odličan prečišćivač otpadnih voda, ali i dekorativne biljke, koje su takođe vrlo korisne.

– Imali smo veliku podršku škole, opštinske vlasti u Žitištu, a posebno roditelja, koji su se zajedno sa decom uključili u realizaciju projekta. Uključila se i škola u Česteregu. Istakla bih nesebičnu pomoć porodice Muskateli, koja se doselila u Banatsko Karađorđevo. Livija Muskateli, čija je kćerka u razredu koji je realizovao projekat, inače se bavi organskom proizvodnjom i njeno iskustvo nam je bilo od neprocenjive pomoći – kaže Momirov.

PROČITAJTE JOŠ: Uspešno završena akcija koju je pokrenuo Dario Mihaljević: Porodilište dobilo CTG aparat

I ova nastavnica biologije ima iskustva u realizaciji projekata koji se tiču zaštite životne sredine. Osim što predaje u nekoliko škola, saradnica je na projektima na Biološkom fakultetu u Novom Sadu. I sama se bavi organskom proizvodnjom u Vojvodi Stepi, svom rodnom selu.

– U svakoj školi u kojoj radim pokušavam da animiram đake da se uključe u projekte. Negde ima sluha, negde malo manje. Škola u Banatskom Karađorđevu je uvek bila spremna i rado se uključivala, a to je važno za konačan uspeh. Već devet godina smo uključeni u projekat „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ koji organizuje Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine. Kroz projekte se na najbolji način podiže svest o životnoj sredini, o njenoj ugroženosti i mogućnostima da se ona unapredi – naglašava naša sagovornica.