Danas je Vaznesenje Gospodnje: Naši stari su verovali da bi na Spasovdan trebalo ustati rano
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Podeli vest:
Spasovdan je pokretni praznik i uvek se praznuje u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova, u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.
Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine. Na isti praznik je i dopunjen pet godina kasnije.
Prema narodnim verovanjima, ovo je najsrećniji dan u godini za započinjanje novih poslova i dan kad se „razbijao maler“.
Iako je Spasovdan u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom, naši stari su verovali da bi na praznik trebalo započeti posao koji vam ranije nije polazio za rukom da bi se „sreća okrenula“.
PROČITAJTE JOŠ: „Karavan bezbednosti saobraćaja“ u četvrtak na Trgu slobode
Međutim, ne rade se teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spase kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Naši stari su verovali da bi na Spasovdan trebalo ustati rano – tako se dočekivao dan spasenja roda ljudskog.
Jagode su, prema običaju, bile prva namirnica koja se iznosila na trpezu za Spasovdan. Verovalo se da ovo sočno i slatko voće simbolizuje sreću i berićet tokom cele godine, pa se zato prvo i jelo.
Kliknite na ovaj link i zapratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu
Podeli vest:
