Danas je Preobraženje Gospodnje: Veruje se da je ovo poslednji dan za kupanje u rekama
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje.
Podeli vest:
Preobraženje Gospodnje se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Posvećen je trenutku kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i požele želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo, polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“.
Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Podeli vest:
