• Bojana je u masakru u Žitištu ostala bez noge a sad je inspiracija mnogima

    Bojana Ćorilić ima 26 godina i danas živi i radi u Novom Sadu. Završava master studije na Fakultetu tehničkih nauka i radi u jednoj IT kompaniji kao programerka.   Za sebe kaže da je oduvek bila društvena i druželjubiva osoba, uvek spremna za akciju. I danas voli kada joj je dan ispunjen i kada ima puno […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Bojana je u masakru u Žitištu ostala bez noge a sad je inspiracija mnogima

    Bojana Ćorilić ima 26 godina i danas živi i radi u Novom Sadu. Završava master studije na Fakultetu tehničkih nauka i radi u jednoj IT kompaniji kao programerka.

     

    Za sebe kaže da je oduvek bila društvena i druželjubiva osoba, uvek spremna za akciju. I danas voli kada joj je dan ispunjen i kada ima puno obaveza.

     

    U slobodno vreme voli da se druži sa ljudima, da trenira, gleda filmove i serije, piše razne tekstove i drži motivacione govore. Voli da pomaže ljudima i uvek se trudi, kad god je u njenoj moći, da im pomogne.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih postoji već 73 godine

     

    Nedavno je položila vozački ispit. I to je bila vest koja je, na neki način, skrenula pažnju na ovu uspešnu mladu ženu.

     

    Jer, Bojana je jedna od povređenih osoba u stravičnom masakru koji se dogodio u Žitištu pre pet godina. Nakon teških povreda, Bojani je amputirana noga.

     

    Time što je položila vozački ispit i počela da vozi, osim što je to još jedna Bojanina pobeda, skrenula je pažnju i na probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom susreću u svakodnevnom životu.

     

    PROČITAJTE JOŠ: Četvorogodišnjm blizancima Milošu i Milanu iz Žitišta treba naša pomoć

     

    – Obuka za osobe sa invaliditetom se razlikuje od obične obuke. Kako po zakonu ni jedna auto škola ne može da obučava na vozilu koji nije sa manuelnim menjačem, da bi osoba sa invaliditetom mogla i da krene na samu obuku, mora da ima svoje vozilo na kojem će da se obučava. Ali, ni to nije dovoljno. Da bi se uopšte krenulo sa obukom, mora da se „podesi“ auto, odnosno da se ugrade duple komande, srede papiri, testira vozilo, pa tek onda može da se krene sa obukom. Naravno, jako bitna stvar je naći auto školu koja će biti spremna da zajedno sa vama reši papire i koja će imati dobrog instruktora. Ja sam imala sreće da sam imala odličnog instruktora koji me je baš puno naučio i zbog koga sam baš zavolela vožnju – priča za portal zrenjaninski.com Bojana Ćorilić.

     

    bojana ćorilić
    Foto: Privatna arhiva

     

    Olakšice koje komplikuju život

     

    Osobe sa invaliditetom imaju olakšice za razne stvari. Ali, da bi se došlo do tih olakšica, mora da se izvadi pregršt papira, da se ide na stotinu nekih šaltera. Zašto se zovu olakšice kada im komplikuju stvari?

     

    – Da nemam porodicu, mamu koja mi odrađuje te stvari, stvarno ne znam kako bih to sama uspela. Sistem je napravljen tako da te u startu tera da odustaneš. Zašto jednostavno ne postoji jedan papir na kojem će pisati – osoba sa invaliditetom, i to da bude papir koji će svuda da važi. I to je to. Meni neće izrasti noga, ja ću zauvek biti osoba sa invaliditetom. Što je najgore, takav papir postoji i ja ga imam, ali šta god sam pokušala samo sa njim, nije bilo dovoljno. Trebalo je obezbediti još jedan papir… Samo ne znam kada će biti kraj tim papirima – kaže naša sagovornica.

     

    bojana ćorilić
    Foto: Privatna arhiva

     

    Treba biti uporan i stalno ići napred

     

    Osim sa ovim birokratskim problemima, osobe sa invaliditetom se svakodnevno susreću i sa arhitektonskim barijerama.

     

    – Gde god da kreneš, skoro ni jedan objekat nije prilagođen osobama sa invaliditetom. Ja sam imala sreće da su mi ljudi dobrog srca pomogli da nabavim savremenu protezu. Zbog nje više ni ne primećujem te barijere i sa njom ih lako savladam. Nažalost, neki ljudi nisu te sreće. U poslednje vreme sam primetila da su novi objekti počeli i o tome da razmišljaju. Mislim da bi za početak prvo državne institucije trebalo da se prilagode i da budu dostupne svima – smatra Bojana.

     

    Pratite portal zrenjaninski.com i na Instagramu

     

    Osim što želi da završi master studije, da napreduje u svom poslu, Bojana ima još jedan cilj.

     

    – Moj cilj je da pomažem drugima tako što pokušavam da svojim primerom dokažem da je sve u životu moguće. Samo treba biti uporan i ići napred. Kad god padnete, ustanite i krenite napred. Svaki pad nas uči, i svakim padom ćete postati još jači. Samo budite istrajni. Na kraju svakog tunela se nalazi svetlost – završava svoju priču za portal zrenjaninski.com Bojana Ćorilić.

     

    bojana ćorilić
    Foto: Privatna arhiva

     

    Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Prijavite se na naš newsletter i jedanput nedeljno najvažnije vesti iz Zrenjanina i okoline stizaće na vašu e-mail adresu.

    Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo